Момку рођеном у Загребу сигурно није било једноставно да одраста у таквим околностима, па су многи закључили да се чувени гимнастичар свог презимена и стиди - посебно након честитке годишњице "Олује" својим суграђанима током интервјуа из Париза прошле године.
Тин Србић врло је познато име и презиме у свету гимнастике!
До сада се окитио сребром са Олимпијских игара у Токију, златом на светском шампионату у Монтреалу 2017. године и бројним другим одличјима на разним такмичењима. Ипак, презиме "Србић" је оно по чему га људи са Балкана (поготово они који не прате спорт) првенствено препознају.
Иако никада није говорио о предностима и манама одрастања са овим презименом у Хрватској током касних деведесетих, медији су својевремено пренели "да га се стиди". Но, тако је како је, а сигурни смо да би многи Срби исто сигурно присвојили од њега.
Прочитајте још
Друга ствар по којој је Тин Србић препознатљив јесте његова повреда из детињства. Наиме, када је имао само шест година, пао је са вратила и сломио руку на два места. У том тренутку нико, па ни он сам, није могао да претпостави да ће управо та справа годинама касније постати његова карта за улазак у историју светске гимнастике.
- Пао сам, плакао сам, али сам се вратио. И то ме је дефинисало - изјавио је својевремено.
Од Соколане до Олимпијаде
Тин Србић рођен је 11. септембра 1996. године у Загребу. Отац Саша, бивши гимнастичар, а сада тренер, и мајка Карин, увек су му били ослонац, а сестра Тена сталаја би раме уз раме уз брата када је било тешко.
Тин је гимнастиком почео да се бави са само четири године, у клубу ЗТД Хрватски Сокол, чувеној загребачкој гимнастичарској школи, а онда се 2017. десила прекретница. Тин је на Светском првенству у Монтреалу ушао у финале на вратилу – дисциплини која тражи савршену комбинацију снаге, смирености и баланса. Његов наступ био је беспрекоран.
Освојио је злато, поставши први Хрват са титулом светског првака у гимнастици.
Фото: Профимедиа
Олимпијска бајка из Токија
На Олимпијским играма у Токију 2021. (званично 2020), Тин је у квалификацијама бриљирао – завршио је трећи, али је у финалу повећао тежину вежбе и освојио сребро, одмах иза Јапанца Даикија Хасхимота.
Био је то тек други пут у историји да хрватски гимнастичар освоји олимпијску медаљу - први је био Филип Уде 2008.
Ипак, на Олимпијади у Паризу је подбацио и остао без медаље у дисциплини вратило пошто је заузео тек осмо место са само 11.333 освојена поена.
Фото: Профимедиа
Иначе, често истиче да не воли славу и свој статус јавне личности, те да би желео да једине ствари по којима ће бити познат буду његови резултати и рекорди.
БОНУС ВИДЕО:
