Нисмо тако лоше пролазили, чак смо забележили и једну победу, 1989. За то је била заслужна задарска група "Рива" са композицијом "Роцк ме", па је наредне године Песма Евровизије одржана у Загребу. Сећате се преслатке Тајчи у фазону Мерилин Монро и великог хита "Хајде да лудујемо", зар не?
Прва Југословенка која се попела на евровизијску позорницу била је Љиљана Петровић. Тог маја 1961. композиција "Неке давне звезде", по стиховима Мике Антића, заузела је осму позицију. Међу старом гардом најуспешнији су били Лола Новаковић, која је 1962. освојила четврто место, Даниел Поповић и чувена "Џули" нашли су се 1983. на истој позицији, а четврти су били и "Нови фосили" 1987. године.
А ко је под заставом СФРЈ забележио најгори пласман на најпопуларнијем музичком фестивалу? Ако сте припадник млађих генерација, име можда никад нисте ни чули. Био је то Сабахудин Курт, чија је композиција "Живот је склопио круг" 1964. завршила на последњем месту, без иједног освојеног бода.
Није се прославили ни Беби Дол, последња представница бивше велике државе, која 1991. није успела да освоји Рим – 21. место, са само једним поеном. Европу није запалио ни Здравко Чолић, претпоследњи из 1973. године, иако је певао да "Гори ватра".
"Други отпозади" били су и Владо Калембер и Изолда Баруџија са дуетом "Ћао, аморе", који је 1984. заузео 18. позицију. Тада су многи жалили што уместо њих двоје нису отишли Слађана Милошевић и Дадо Топић са вечним хитом "Принцеза".
Прочитајте још
Ако не рачунамо Жељка Јоксимовића који је 2004. представљао тадашњу заједницу Србије и Црне Горе, Србија се као самостална држава на Еуросонгу такмичи од 2007. године. И већ први соло наступ донео нам је победу.
Фото: Профимедиа
Маестрална Марија Шерифовић и њена "Молитва" опчиниле су стари континент, па је наредно такмичење одржано у Београду. Први, и за сада последњи пут.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
