Ведрана Рудан, бритка, бескомпромисна књижевница оштрог језика, данас води најтежу борбу у животу: ону против немилосрдне болести која јој из дана у дан тестира тело, али и дух.
Фото: АТА имагес
Након месеци тишине и нагађања, Рудан је одлучила да проговори. У својој потресној колумни "Умирање на рате – Девојка у загрљају метастаза", отворено је, без улепшавања, описала свакодневицу коју сада не одређују теме из политике, феминизма или књижевности – већ дијагнозе, прегледи, терапије и покушаји да се пронађе смисао у свету који се преко ноћи променио.
- Је**те, који давеж. Хемо, имуно, зрачења, болница, болница, болница… Па дођеш кући. Мачке грицкају кексиће, цвеће цвета око куће, муж у фотељи, на екрану се неки кретени боре за неко прво место. Зове ме пријатељица и плаче. Чекам да се смири. "Ово ти нисам никад рекла, незамислив ми је живот без тебе". Ћутим јер није пристојно стално понављати желим умрети, желим умрети, а људи око тебе ти продају фору како је све у мојим рукама само треба мислити ружичасто. Мој муж скаче са столице, "наши" ће ипак бити прваци… Како ће изгледати живот у кући кад ме не буде? - написала је Ведрана.
- Шта ће се променити? Моме ће мужу си*ати комад, здрави комад, пећи палачинке, све ће наше заједничке фотке лежати у коноби… Смејем се гласно. "Коначно", говори муж, "видиш да хемо има смисла, боље си, оздравићеш". "Да", говорим, "осећам се боље" и гледам весело у мужа који не зна шта га чека. А моја деца? Зову ме, посећују, спремају ми посебне ручкове, а ја глумим ентузијазам пред једним дететом које схвата да глумим. Другоме кукам. Жао ми је људи који ме не пуштају да одем, а онда ми пада на памет како бих се ја осећала на њиховом месту. Убила бих бога у њима ако би клонули. Задавила бих мужа кад би ми рекао, кад ја умрем на каучу ће седити, здрави господин и убацивати ти јагоде у уста… "Је*але те јагоде", вриснула бих хистерично, "бори се за живот, не планирај моју будућност". Зато му нисам споменула ону си*ату куварицу. Пријатељица ме опет зове: "Замисли, није заборавио на годишњицу, уплатио нам је летовање на Корчули…' А онда ме забринуто пита, "како си?" Осећа се кривом. Хтела бих мојим драгима нормалним гласом рећи, не бојим се, спремна сам, опустите се и ви. Зашто морам цвркутати, желим живети, желим живети желим живети? Кад ћемо сви ми схватити да се смрт дешава и онима које волимо?" - писало је у њеној објави.
Прочитајте још
