Златан Ибрахимовић никада није крио да је имао тешко детињство. Рођен је 1981. године у Малмеу од породице имиграната из бивше Југославије који су се у Шведску населили само четири године раније. Отац Шефик се бавио музиком и тешким физичким пословима како би прехранио породицу, док је мајка Јурка била чистачица. Четири деценије после, Златан признаје да је много тога недостајало док је одрастао, али да својим родитељима ништа не замера.
Фото: Профимедиа
- Имали смо добар однос, а породица ми је "прави микс". Мајка Јурка је била чистачица и имам две сестре са мајчине стране, са старијом нисам у контакту, са млађом од њих две сам ближи. Имам и брата који је преминуо. Велика породица! Имам добар однос са мајком, а нешто слабији са оцем, што не значи да је лош. Морате да разумете Балкан! - поручио је Ибра у интервјуу за "АБТалкс".
- Важно је ко доноси храну на сто? Ко брине о породици? Отац нас је створио, али ја сам омогућио неке друге ствари, много више када је у питању новац. Важно је да радите шта верујете, а не шта вам кажу да радите. Када радите, радите то из срца, а ако то радите само размишљајући - направите проблем. То се односи и на хуманитарну помоћ, немојте да причате о томе, само урадите. Мени то не треба. Ја и мој отац Шефик смо на неки начин иста особа, пуни самопоуздања и радимо све на свој начин. Зато смо у сукобу, али је и даље мој отац - нагласио је Ибрахимовић.
Прочитајте још
На питање да опише своје детињство у три речи, Ибрахимовић је изабрао: патњу, агресивност и то да је "било тешко". Објаснио је и шта је тачно мислио тим речима:
- Патња... Био сам у ситуацији да деца раде ствари које ја не могу, мислим првенствено због недостатка новца. Отац се трудио, али нисам могао да им се приближим. Играо сам фудбал, деца су ишла на пут, а ја нисам имао новца. Некад нисмо имали да платимо ни за кирију. Деца су јела слаткише, ја нисам, друга деца су носила лепу одећу, ја нисам... Покушао сам да крадем, али нисам баш био успешан у томе - насмејао се Ибрахимовић.
- Био сам дисциплинован прилично, отац ме је кажњавао. Не бих рекао да је то био за мене 'мод преживљавања', али било је тешко, зато сам патио. Хтео сам да имам нове копачке, а нисам их добио, док су друга деца имала. Зато кажем да сам патио. Зашто ми је било тешко? Нисам био прихваћен јер сам био странац. Другачије су ме перципирали, имао сам браон очи, велики нос, то није типичан Швеђанин. Нисам добро ни причао шведски. Нису ме прихватили због тога, док сам и ја био брбљивац, али то је био део мог карактера.
Фото: Профимедиа
- Морао сам да будем много бољи од других да бих се похвалио, да рушим зидове да би ме прихватили, па и да пробијем неке границе да прихвате моје наследнике у Шведској. Што се тиче агресивности, ја сам из такве породице. Ми се не грлимо, јаки смо једни према другима, а ја сам постао он. Мој приступ је био агресиван јер сам на тај начин показивао љубав, али то други нису видели. Тако сам васпитан, није то да бих некоме претио, само сам такав био - закључио је он.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
