Док се свет забавља и прави мимове, Руданова поставља суштинско питање: шта би се десило да је мушкарац ударио жену? Њен текст преносимо у целости:

Зашто жене шуте?

Читав свет је видЕо како жена Макрону одваљује шамар у Вијетнаму. То је исти час постала светска брејкингњуз али као чиста спрдачина. 

Медији су по ко зна који пут кренули да анализирају “болесну” везу између професорке која је у четрдесетој завела петнаестгодишњег клинца, удала се за њега и ето сад га пред читавим светом шамара на радост злобника широкога спектра. 

Француски медији се нису баш снашли у објашњавању обрачуна у авиону. Најпре су тврдили да је фотомонтажа, па је пар био затечен у љубавној "игрици" да би на крају дошли до генијалног објашњења: за све су криви "Руси".

У овом лудом свету све је могуће, ничему се не треба чудити, ја се ипак чудим. Да је било обрнуто, да је Макрон треснуо жену пред камерама, да је читач усана прочитао како јој говори, макни се, губитнице, са Брижитиних усана је детектовао како је сикнула, макни се губитниче, шта би се догодило? 

Сигурна сам да би се све жене у "цивилизованим" земљама дигле на задње ноге. Кренули би протести, урлања у мегафон, зазивања правде за жене жртве које су жртве и кад им је муж председник државе. 

Боркиње за женска права биле би на свим екранима и запенушано указивале на ноторну чињеницу да злостављачи нису само "обични" мушкарци, има их и међу светским државницима али то видимо само кад дивљак не схвати на време да је авион слетео и да ће се врата отворити а камере укључити.

Фото: Фото: Јутјуб принтскрин/AFP News Agency, X принтскрин/@LeopoldAudebert, Профимедиа

 

Зашто жене ових дана ћуте? Зато јер само ми можемо да будемо жртве. Кад жена тресне мужа онда је то више тема за спрдачину него за анализу. То је нешто као кад човек угризе пса. Толико је ретко да није вредно помена. 

Невероватно које смо ми лицемерке. Зар стварно мислимо да само мушкарци злостављају? Или су жене злостављачице тако ретка појава да се на то ми колегице по међуножју не би требало да осврћемо, дапаче, веселимо се, коначно се Брижит осветила за све нас? 

Ових се дана нисмо баш прославиле, ми жене, ми вечне жртве кад говоримо о мушкарцима. Није ли и овде реч о људском бићу, не о мушкарцу, нисмо ли ми, кад смо злостављане, људска бића, а не "жене"?

Фото: АТА имагес/З. Мандић

 

Знам, бројке су на нашој страни. Не може се поредити један женски шамар са стотинама хиљада жена које широм света губе животе у окршају са мужјацима. И не може ако не узмемо у обзир да је насиље насиље ма како било "ретко" или "ситно" или толико откачено да га само “Руси” могу режирати. 

Жене не схватају да ће бити онолико уверљиве у својој борби против злостављања међу половима кад признају да и мушкарци могу да буду жртве.

БОНУС ВИДЕО: