Дејвид је за јутјуб канал "Attic Life" поделио зашто се у Србији осећа тако спокојно, шта сматра најодвратнијим српским јелом и открио - да ли Срби заиста воле странце?
- Када сам први пут дошао овде и почео да радим у Суботици са мигрантима, осетио сам неку врсту 'заљубљености као код штенета' у ову земљу, а посебно у тај град. Сваки пут када бих отишао у неку другу земљу, увек бих мислио на Србију. Увек бих упоређивао ту нову дестинацију са Србијом. Када путујем негде, почнем да осећам носталгију за Србијом и пожелим да се вратим. А када се вратим, заиста сам срећан што сам поново овде - започео је Дејвид и наставио:
- Када сам знао да морам да се вратим у Канаду, било ми је јако тешко. Помислио сам: 'Ох не, морам да се вратим на посао, у своју канцеларију...' и због тога сам био врло нерасположен. Нисам био задовољан својим животом тамо. Захвалан сам Канади на свему што ми је пружила, али тамо више не налазим срећу. За мене је сада срећа у Србији".
Зашто Србију сматраш домом?
- Људи. Много ми се свиђају људи. Осећам се врло пријатно овде. Имам много српских пријатеља. Врло лако комуницирам с људима овде. Људи нису затворени или хладни. Сваки пут кад уђеш у просторију, сви се рукују с тобом. Људи одговарају на твоје позиве, поруке, увек си у контакту - објашњава Дејвид.
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин/Attic Life
- Ако некоме пошаљеш поруку, обично одговори одмах, док код куће може да прођу дани пре него што ти неко одговори. Ствари попут изласка на кафу или пиво овде су потпуно нормалне. Код куће за тако нешто једноставно нема времена, јер стално мораш да радиш, сви су заузети, заглављени у некој јурњави. Да би попио кафу с неким, мораш да закажеш термин - додао је он.
Затим је упоредио Канаду са Србијом када је безбедност у питању. Према његовим речима наша земља је много безбеднија за живот.
- Дом је тамо где осећаш љубав, где се осећаш пријатно, где осећаш да те поштују, где имаш стабилност, било економску, било личну. Где те људи добро третирају и где постоји лична безбедност. На пример, код куће је то огроман проблем, напади, пљачке и сличне ствари. Бруталност полиције у Северној Америци је такође велики проблем. Чак и ако не кршиш закон, могу да буду веома груби према теби - истакао је он.
Дејвид се присетио и једног непријатног искуства које је имао са канадском полицијом.
- На пример, возио сам бицикл у Торонту, око девет увече. Поштовао сам правила-– имао сам бело светло напред, црвено позади. Полиција ми је пришла с ротацијом и сиреном. Мислио сам да хоће да ме обиђу јер је нека хитна ситуација, али су ме зауставили. Уперили су ми рефлектор и рекли: 'Не силази са бицикла'. Био сам збуњен, нисам знао шта се дешава. Полицајац је пришао и питао: 'Где ти је звонце? Имаш ли звонце?' Одговорио сам да немам. Он је рекао: 'У реду, сиђи с бицикла. Мораћу да ти узмем дозволу'. Дао ми је казну од 200 долара - испричао је Дејвид.
Које ти је омиљено крафт пиво у Србији?
- Овде, рецимо у туристичким деловима, има пуно ресторана и барова. Нови Сад има сјајна места за пиво. На пример, овај Check Point - има их неколико по граду - праве одлична крафт пива. Заиста добра, јака и укусна пива. Ако волиш пиво, топло препоручујем ово место. Волим сва пива! То је још један разлог зашто ми је Србија тако драга, јер волим да пијем пиво - кроз смех објашњава Канађанин.
- Овде можеш потпуно отворено да пијеш алкохол и никога није брига, сасвим је нормално конзумирати алкохол током дана или у било које доба. Моја прва слава била је Света Петка, на коју сам отишао са пријатељем. И стварно сам уживао у том славском догађају. Било је пуно хране, разговора, молитве - све ми је то било јако занимљиво - додаје он.
Шта кажеш на српску храну?
- Много ми се свиђа. Мислим да је много здравија од оне коју једемо код куће. Већина хране у Србији је природна. На пример, када једеш пљескавицу, не осећаш само месо, већ и траву и поље где је животиња одрасла. То је за мене веома природно месо. Код нас, у Северној Америци, месо је тврдо, мораш да се бориш с њим, и није укусно - рекао је Дејвид, а затим је открио која три српска јела су му омиљена.
Број један, и вероватно ће многима бити одвратно, су чварци. Мирис је заиста ужасан, али укус је невероватан. Број два - сарма. Број три - пошто смо у Новом Саду - то је чувени индекс сендвич.
Foto: Printskrin/Jutjub/BerrnarrD
Шта мислиш о ракији?
- Свиђа ми се. Пијем ракију, не пуно, јер ми је прејака, али ми се свиђа. Понекад ујутру узмем мало, не целу чашу, већ само гутљај јер волим укус и има неко умирујуће дејство ујутру.
Истиче да му је омиљена комбинација турска кафа, мала ракија.
- Дуња ми је број један. Крушка је број два - додаје Дејвид.
Шта си радио током свог хуманитарног рада у Србији?
- Углавном смо помагали мигрантима и избеглицама које су биле заглављене на северној граници. У то време, Мађарска је изградила велики зид на граници, тако да мигранти нису могли да пређу. И онда би их увек враћали назад. Покушавали су да пређу, неки легално, неки илегално. Ти мигранти су имали разне медицинске проблеме, разне проблеме због тога што су толико времена проводили напољу, у шуми. Ми бисмо им помагали - давали им храну, медицинску негу. Усмеравали бисмо их ка правим агенцијама - прича он.
Фото: Профимедиа/Предраг Митић
Шта мислиш о отворености Срба према странцима?
- Мислим да постоји нека црта у српском друштву која не жели странце овде. Као "добро нам је овако како јесте". И ја се слажем с тим. Ја сам странац, али не бих волео да дође огроман број странаца овде, јер то доноси и огроман број проблема. Ако дође много људи из целог света, српска култура ће се променити - сматра Дејвид.
Шта си научио о Србима и Србији током тог времена?
- Добио сам добру дозу српске културе, гостопримства и љубазности. И могу да кажем да сам се, на неки начин, заљубио у ову земљу. Почео сам тада и да путујем по Србији, јер су ме због посла слали у различите крајеве - у Шид, у Прешево на југу, на многа места око Београда. Тако сам упознао много Срба и био сам заиста импресиониран колико су сви љубазни и колико су искрено поштени и директни. То је нешто што немамо код нас. И заправо, нисам то видео ни у многим другим земљама. Срби имају неки посебан карактер, посебну душу или тако нешто. Не могу баш да објасним шта је тачно, али имају ту неку доброту коју не могу да нађем нигде другде - истакао је Дејвид.
Како сада гледаш на Америку и Канаду, с обзиром на то да си путовао по 50 земаља и сада живиш у Србији?
- Кад сада погледам уназад, на живот у Канади и Сједињеним Државама, могу да кажем да је тамо живот јако монотон. Превише је скуп. Људи су јако отуђени. Тамо постоји јак осећај индивидуалности, што овде у Србији не постоји. Овде, људи познају своје комшије, можеш да причаш са непознатим људима. На пример, у аутобусу - сви помажу једни другима. Ако неко нема, рецимо, 100 динара за карту, неко други ће рећи: 'Ево, узми, нема везе' - одушевљено прича Дејвид и додаје: - Знаш, овде постоји врло јак осећај колективности, што је потпуна супротност од онога код куће, где влада снажан осећај индивидуалности. Тамо си ти одговоран за све своје поступке, све мораш сам да платиш, а комшија ти је потенцијални непријатељ. А овде тога нема и то јако поштујем.
- Стално размишљам о томе. Главно питање је – зашто правила овде не функционишу? То је она друга страна медаље, знаш. Јер људи се овде понашају једни према другима као према људима, као према особама. Увек постоји идеја да можемо да комуницирамо и да решимо проблем без уплитања правила. То је нека врста организованог хаоса. Мислим, ако би искључили све семафоре, сви би и даље успели да прођу кроз раскрсницу без да се поубијају - рекао је за крај Дејвид.
БОНУС ВИДЕО:
