Након фантастичног концерта одржаног 29. маја, Џибони је одлучио да Суботицу награди још једним, подједнако изузетним наступом.

Фото: Приватна архива

 

Суботње вече, у препуној Синагоги, публика је имала прилику да присуствује наступу уметника чија музика већ деценијама дотиче душу.

Џибони (правим именом Златан Стипишић) потекао је из Сплита, а каријеру је започео још крајем 80-их као фронтмен бенда Осми путник, пре него што је 90-их година кренуо у соло воде и створио песме које су обележиле генерације. Хитови попут „Цесарица“, „Либар“, „Двије душе“, „Тајна вјештина“, „Срећа“ и „У љубав вјере немам“ одавно су прешли границе музичке сцене и постали емотивне химне региона.

 

 

Концерт у Синагоги био је далеко више од извођења песама – био је то дијалог тишине, музике и публике. Свака нота, свака пауза и сваки стих упијали су се у простор Синагоге, чије зидове краси и дубока историја.

Обновљена светлост једне светиње

Синагога у Суботици носи велику историјску тежину – током Другог светског рата, локална јеврејска заједница, укључујући бројне мађарске Јевреје, претрпела је велике губитке. Након деценија заборава, Синагога је обновљена као знак сећања, поштовања и помирења – обнова је у великој мери реализована као поклон мађарске државе, у част страдалих и као залог за будућност у којој култура и сећање иду руку под руку.

У таквом простору, Џибонијев глас одзванјао је са посебном снагом.

Фото: Приватна архива

 

Управо из тог разлога, Џибони је свесно одабрао Синагогу, а не велику арену – желећи да створи тренутак интимности, поштовања и смисла.

Зашто баш Синагога, а не арена?

Одговор на то питање можете прочитати у нашем претходном тексту.

На крају концерта, уметник је захвалио публици на пажњи и годинама оданости, а затим, у свом препознатљивом духовитом стилу, додао:
„Посебно сам захвалан мушкарцима што сте вечерас дошли овде, а не остали кући да гледате финале Лиге шампиона. Изабрали сте да своје лепше половине доведете овде и ја сам вам веома захвалан на томе.“

Публика је одговорила смехом и аплаузом.

Уметник је потом замолио да снимци са концерта остану за личне успомене, уз реченицу која је одмах постала цитирана: „Друштвене мреже нису наш ниво.“

Била је то једноставна, а снажна порука о вредности присутности и тренутка.

Захвалност са обе стране

Велику част што је баш Џибони наступио у овом простору, организатори су желели да изразе и лично – уручивши му уметничку слику Суботичке синагоге као знак захвалности и поштовања.

Био је то гест који је уметника искрено дирнуо, али и додатно потврдио колико овај догађај надилази класичан музички наступ. Публика није само дошла да слуша – дошла је да учествује, да припада.

(Новости)