Масимо је у стану Алке Вуице за длаку избекао смрт. Једном приликом је причао о инциденту који се догодио са водитељем Жељком Малнаром. Певач је тада пред камерама рекао да је могао да погине јер је водитељ на једној журки у Алкином стану извадио Магнум пиштољ из јакне и пуцао у њега. Метак га је промашио, пробио зид и завршио у бојлеру.
- Истина је да Массимо препричава тај догађај и разумем да је то многе шокирало и тек ће шокирати вечерас или у репризи сутра послеподне. Ипак, епизода серијала о Алки Вуици, прича је о њеном мукотрпном пробијању на музичку сцену, писању текстова за многе познате извођаче и складатеље међу којима су, осим Массима, Јосипа Лисац, Тајчи, Борис Новковић, Жељко Бебек и многи други. Наравно, она у филму описује и настанак хитова које је сама извела попут „Лажи ме“ или „Откад те нема“. Биле су то године кад су ти млади креативци живели прилично интензивно, да искористим дипломатску формулацију, али не бих волио да ти сегменти приче засјене Алкин рад - рекао је Тони Воларић за Слободну Далмацију о свом документарном серијала Заувијек аутор.
Фото: АТА имагес/З. Милутиновић
Масимо је водио једно време битку са наркотицима. Истакао је да на његову срећу није остао у томе.
-Врло тешко сам прихватао смрт тих драгих људи. Мене су у друштву ЕКВ-а и тих боема звали гроф. Јесам био за зезање, био сам и за експериментисање са дрогом, али сам увек водио рачуна о хигијени и дискрецији. Увек сам им говорио: „Немој да изгледаш као дроњак, среди се, не мораш стално свим својим бићем да покажеш у којем си друштву и шта радиш, пробај то некако елегантније да урадиш“. С подсмехом су прихватали те моје речи, али на крају је испало да сам био у праву. Ја сам кроз слалом тих осамдесетих прошао а да нисам оставио ниједан комад себе на тим заставицама. Дрога није била мој животни избор, експериментисао сам с њом јер је била у моди, била је ин. Било је први пут. Први пут су се у Југославији појавиле и лаке и тешке дроге и нама је све то било невероватно интересантно, а полиција притом није знала апсолутно ништа о томе. Било је ново и не може се замерити некоме ко је хтео да проба, да види шта је то и открије у чему је ту ствар. Данас је апсолутно друга прича. Данас се зна шта је дрога и нема оправдања. То што сам ја успео свој живот да вратим на прави колосек није моја велика победа и велики успех, јер код мене се није ни догодило велико оштећење. Код других код којих је оштећење већ настало било је тешко вратити се на прави пут. Говорим о физичком оштећењу, када болест зависности већ узме маха. Било ми је лако да станем, јер сам схватио да је мој приоритет да имам породицу, да будем отац, и то конзервативан отац. Неко ко је у стању да своју ћерку пошаље на факултет - рекао је он тада у великој исповести.
(Блиц)