Здравко Чолић је рођен у Сарајеву, а његова родна кућа је у Влаховићима.
Кућа познатог певача Здравка Чолића данас није у репрезентативном стању, екипи "Курира" показао ју је Чолин рођак Миливоје.
Многи Здравка сматрају Босанцем, а он је уствари Херцеговац јер су му родитељи рођени у Херцеговини. Певач је у јавности врло често причао о својој породици, Требињу и Столацу, место у ком се родила његова мајка Требињске шуме, али Влаховиће никада. А Чолићи су баш из Влаховића, једно од већих села, 15 километара од Љубиња. Било је ту некада више хиљада душа, школа, црква, а сада у њему живе тек двоје старијих и Миливоје Чолић (48), један од ретких који се вратио у село и ту живи, тик уз повелику камену кућу где су рођени Здравкови отац Владо, деда Душан. На њима су још оригинална врата, катанац, кров се скоро урушио, али још поносно пркоси времену, ветру, киши и чува гласове прошлости. Обрасла је у коров и траву, једна страна је скоро срушена, али одолева, чак и последњи земљотрес није успео да је покори. Пркоси, као и Херцеговци што пркосе времену и тешким условима, поносно, пишу домаћи медији.
- Ево, ово је кућа. Ту је рођен Владе. Ово је, види се, турска градња. Кнез села је био у овој кући. Чола ти је од те фамилије, од последњег кнеза из села, Чолићи су били кнежеви (управљали селом, п.а). Кнезови су били, где су били Турци. Улазило се са горње стране, доле је била стока, горе је чељад спавала. Шћепан је био задњи кнез Чолића, то је Здравков прадеда. Чола ти овде није рођен, он је једном дошао, био пре десет година с братом. Деда му се иселио у Тополовац, а Владо, његов отац, био је у Сарајеву у полицији. По мени, нисам ни сигуран да Здравко верује да је одавде - кроз осмех прича Миливоје.
Прочитајте још
- Из те куће, ту је кнез столовао, побегли су сви Чолићи наши, бежали људи, и не само Чолићи, него сви из села од Турака у Црну Гору. Када су се вратили, нама врата на полачи, по старински су тако звали кућу. Препознали су их у Битуљи Доњој, Турци однели, то су муслиманска села до Стоца, они отишли, скинули та врата и вратили их - испричао је Миливоје.