Бојан Маровић каже да оцу кога је рано изгубио редовно посећује гроб, као и да се тешко носио са тим губитком, све док му мајка није постала стуб и ослонац за то како да све боље поднесе.
Певач је својевремено испричао колико му и данас фали отац.
- Моја мајка никада то није дала да буде тако. Ја јесам то био, али она је желела да ја будем дете. На жалост нисам био дете, у њеним очима јесам, али ја никада нисам то дао. Тражио сам један једини разлог за живот, а то је да када дођем видим њен осмех и видим да ми је породица у реду.
Фото: АТА имагес
- То је све. Јер, не можете да схватите, у једном тренутку не постоји више ништа, све је црно да црње не може бити, а онда видите жену која се сакрије и каже са осмехом: "Како је било у школи, је л' било све у реду?". Дођете у тај стадијум ако она није пала, немам ни ја право на то. Није постојао дан да нисам отишао на гроб - каже Бојан, те је открио како је подносио одласке на гробље:
- Као да заиста разговарамо, јер сам ја причао шта ме боли, али када сам се одселио за Београд, одједном више није то онај Бојан који иде са челом. Једину ствар коју сам тражио је била да имам клавир у својој близини. Ја нисам хтео да излазим по клубовима, ја нисам хтео да излазим по некаквим сплавовима, није ме ништа то занимало, мене је занимао клавир, стварање, читање и то је то. Знао сам да проводим сате и сате само читајући и читајући.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
