Списатељица Ведрана Рудан (75) већ дуже време отворено пише о својој борби са тешком болешћу — раком жучних канала. Искрено, без улепшавања и са препознатљивом дозом хумора, свакодневицу и мисли дели на свом блогу и друштвеним мрежама, где је прати велики број читалаца.
У својој најновијој објави, под насловом "Кад се добри људи сложе...", Ведрана је проговорила о ситним тренуцима среће усред борбе с болешћу, о условима на ријечкој Клиници за туморе где се лечи, али и о људима који свакодневно уносе светло у тамне ходнике болнице.
Фото: Милена Анђела
Њену поруку преносимо у целости.
"Ко себи не помогне..."
"Живот углавном проводим на ријечкој Клиници за туморе. Не знам колико нас тамо има, али сигурна сам да смо сви срећни што смо баш тамо.
Звучи као фраза, али људи који о нама брину нису са овог света. Осмеси, охрабрење, воља за животом — чак и кад би платио у злату да те неко упуца — то је оно што се мени дешава.
Имам утисак да су остали боље воље. Вуку своје инфузије ходницима и надају се спасу. С правом. Сви су, нажалост, млађи од мене, имају код куће бебе и децу, а размишљати о смрти је луксуз за нестрпљиве старце који су већ проживели живот.
"Ситне радости највећа су срећа"
Ипак, с времена на време, када ме пусте кући, радујем се животу. То су тренуци као сада, док ово пишем — мазим мачке, причам са унуком и говорим својој кујици: 'Хоп, хоп', док не скочи на кауч. Онда је наградим осушеним свињским ухом и уживам у њеној срећи. Како је живот леп, леп, леп!
"Болница је све модернија, али... купатила су из прошлог века"
Наша клиника сваким даном је све лепша. Имамо најмодерније апарате, најбоље лекове, храна је одлична, климе раде, али...
Купатила и тоалети — шест купатила и осам WЦ-а — су из ко зна ког времена.
"Туширам се уз помоћ сестре и сваки пут помислим да је туширање опасније од рака." Тренутно за реновирање једноставно нема новца.
Прочитајте још
Требало би окречити и неколико болничких соба. Ни за то тренутно нема новца.
Фото: ТВ Прва пpинтскрин
Како помоћи?
Како помоћи нама који смо тамо и некима од вас који ће нам се, нажалост, ускоро придружити? Овој Клиници гравитира 800.000 људи, а рак је данас становник готово сваког дома. Статистике су застрашујуће.
Срећом, међу нама, који све гледамо црно, постоје и људи чији ентузијазам не познаје границе. Мислим на девојке и момке из ријечке удруге "Срце за њу". Три године та екипа, на челу са сјајном Катарином, чини чуда.
Мали додатак — удруга се зове "Срце за њу", али то не значи да своје срце не даје и њему. У болести смо сви једнаки.
Ових дана су одлучили да отворе посебан рачун и надају се да ће скупити нешто новца. Не мора бити много. Данас када сваког поштеног човека једна плата дели од банкрота, сваки евро је вредан као кућа.
Браво, Кате, помислила сам када сам чула шта им је на уму. А онда ми је пало на памет...
"Можемо и ми помоћи"
Зашто моја екипа — тако нас зовем да звучимо озбиљније, иако смо екипа само мој син и ја — не би помогла? Годинама смо заједно, ви и ја. Некад се слажемо, некад вам идем на живце, али заједно смо.
Можда ће неко од вас узети телефон, кликнути и уплатити нешто.
Евро, евро. Два, два. Ја ћу прва.
Ето, па ви видите. За десетак дана јавићу вам колико смо скупили. Ако саградимо две купаонице и један WC, то ће можда бити мали корак за извођаче, али огроман за нас болесне — и за вас добре људе.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
