Својевремено је јавно говорила о томе и открила на који начин ју је живот очврснуо.
- Дошла сам из Далмације за време рата и живот ме је очврснуо од малих ногу. Научила сам да у животу мораш да идеш јако, снажно и страствено, нема одустајања. Могу и да паднем и да не успем, отресем колена и наставим даље док не дођем до свог циља. Џабе ти лепота и памет ако немаш храбрости. Не плашим се ничега, осим Бога. Не критикујем себе за грешке из прошлости, него то прихватим и из тога извлачим поуке и ствари које не би требало да понављам - рекла је Кристина.
"Нисам имала где да спавам"
Долазак из Крајине за Београд није био лак ни за њу, али ни за њену породицу која је најтеже тренутке пребродила захваљујући љубави и међусобној подршци.
Фото: Инстаграм принтскрин/kristina_iglendza
- Мислим да ме је то доста формирало као особу, јер сам била девојчица од девет година која је била потпуно свесна свега. Преко ноћи останеш без ичега, дођеш у колони и немаш где да спаваш, школе те тешко прихватају јер си странац. Свега се сећам као да је јуче било. Када гледаш мајку која плаче и која не може да ти да за ужину, бори се као и отац, то те некако оформи - присетила се Кристина, а потом наставила:
- Зато сам јако млада почела да радим, као клинка сам продавала сладолед, радила у кафићу. Мене ништа није било срамота, јер моји нису имали да ми пруже. Била сам свесна да немају, има ли горе боли него да видиш мајку која плаче и не може детету да пружи основне ствари? Хвала Богу остали смо живи, здрави, најбитније је када човек има породицу и подршку, битан је ослонац који добијаш - рекла је водитељка у разговору за Гранд.