Јужни пол Сунца, раније неистражени регион наше звезде, први пут је снимљен импресивним сликама са летелице Солар Орбитер.
Заједничка мисија Европске свемирске агенције (ЕСА) и НАСА-е завирила је изван равни Сунчеве орбите и снимила прве слике његових мистериозних поларних региона. Револуционарна посматрања открила су хаотичан мозаик магнетне активности на Сунчевим половима, за коју научници верују да је кључна за разумевање како се Сунчево магнетно поље мења отприлике сваких 11 година.
Фото: Јутјуб принтскрин/ European Space Agency, ESA
- Данас, први пут у историји, човечанству приказујемо слике Сунчевих полова - рекла је професорка Керол Мандел, директорка науке у Европској свемирској агенцији (ЕСА).
- Сунце је наша најближа звезда, извор живота, али и потенцијална претња савременим свемирским и енергетским системима на Земљи, тако да је кључно да разумемо како функционише и научимо да предвидимо његово понашање. Ове јединствене слике из мисије Солар Орбитер означавају почетак нове ере соларне науке.
Прочитајте још
Мисија вредна 1,3 милијарде долара (око 1,1 милијарду евра), која је почела 2020. године, снимила је слике Сунчевог јужног пола средином марта, када се летелица налазила под углом од 15 степени испод Сунчевог екватора, што је омогућило прво посматрање Сунчевог пола из тог угла.
Иако Земља има сталне магнетне полове, Сунчево магнетно поље се мења отприлике сваких 11 година, односно магнетни полови се замењују, и тада достиже врхунац активности, са највише сунчевих пега и ерупција.
Прва магнетна мерења са Солар Орбитера открила су фрагментирани мозаик северних и јужних поларних региона близу површине Сунца. Овај образац је предвиђен компјутерским симулацијама, али није потврђен директним посматрањем. Научници кажу да ће праћење драматичних промена магнетног поља на половима бити кључно за прецизније прогнозе Сунчевог циклуса.
- Нисмо тачно знали шта да очекујемо од ових првих слика, Сунчеви полови су буквално били терра инцогнита“, рекао је професор Сами Соланки, шеф инструмента за мапирање магнетног поља и директор Института Макс Планк за истраживање Сунчевог система у Немачкој.
Сунчев магнетни циклус се дешава зато што се не ротира као чврсто тело — његов екватор се ротира брже (сваких 26 дана) него његови полови (сваких 33 дана). Ова разлика растеже и увија магнетна поља док не постану толико нестабилна да се поларитети обрну.
Сунце се трансформише из релативно мирне звезде у изузетно активан објекат.
- Сунчева атмосфера и њено понашање су потпуно обликовани магнетним пољем и његовим променама. Од релативно мирне звезде, Сунце се трансформише у изузетно активан и динамичан објекат са честим експлозијама у атмосфери.
- Иако су модели предвидели да магнетно поље треба да буде неправилно распоређено, сасвим је другачије видети га заправо“, рекла је професорка Луси Грин из Лабораторије за свемирске науке Мулард на Универзитетском колеџу у Лондону (УЦЛ), која је укључена у пројекат од 2005. године.
Данашњи модели нису довољно прецизни да би одредили када ће се достићи врхунац активности.
За пет до шест година, Сунце ће ући у следећи период минималне активности, када је његово магнетно поље најравномерније распоређено и бележи најнижи ниво активности. Тренутни модели и предвиђања једанаестогодишњег соларног циклуса још увек нису довољно прецизни да би се тачно утврдило када ће Сунце достићи врхунац активности и колико ће он бити јак.
Једина летелица која је раније прелетела Сунчеве полове била је НАСА-ина сонда Улисес, лансирана 1990. године, али она није имала камеру и прикупљала је само податке о магнетном пољу и соларном ветру.
Соларни Орбитер ће наставити да кружи око Сунца под углом од 17 степени до 24. децембра 2026. године, када ће његов следећи прелет Венере нагнути његову орбиту на 24 степена, а 2029. године летелица ће се подићи на угао од 33 степена изнад равни планете.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
