Глеб, младић који је из Русије дошао на неколико месеци, а остао заувек, данас је миљеник српске публике. Својом аутентичношћу, вредноћом и топлином освојио је срца многих. Живи на сеоском имању и из дана у дан показује колико воли животиње, природу и српску културу. Гаји препелице, ћурке, свиње, и друге животиње, сам сређује свој дом и вредно учи српски језик.
Управо због свог односа према животу, природи и детаљима, Глеб нас је сада још једном одушевио причом коју је поделио са својим пратиоцима.
"Пробудио сам се у 5:10. Било ми је тешко да устанем јер сам синоћ читао до 23:00. Одмах сам изашао да нахраним препелице и ћурке. Испред штале, на поду где обично леже свиње, збуњено је седела мала птичица.
Не знам које је врсте, али чим сам је подигао и ухватио руком, чврсто ми се ухватила за длан и – заспала. Било ми је невероватно дирљиво то поверење. Осетила се безбедно. Одмах сам је заволео.
Цео дан се дружимо. Када морам да користим обе руке, спустим је на прозор (како се каже ‘подоконник’ на српском?) где сам јој оставио храну од препелица и воду у чепу од тегле.
Изгледа да није повређена и мислим да је здрава. Не знам шта јој је. Сад идем да спавам, па ћемо видети сутра.
Иначе сам јако срећан – одувек сам желео да се спријатељим с дивљим птицама, али ме никада нису пуштале близу. Увек одлете.
Не знам да ли сам икада држао нешто слађе, нежније и крхкије. ‘Хрупкий’ – та реч на руском ми звучи баш како треба.
Хвала Богу на свему. Лаку ноћ."
Ова једноставна, тиха епизода још једном нас подсећа колико је Глебов садржај више од инфлуенсерског живота – то је дневник искрене везе човека и природе.
