"Нанкурунаиса" је реч која потиче из старог јапанског дијалекта Окинаве, а у себи крије дубоку филозофију – једноставну, а револуционарну: "Све ће на крају бити добро."

Фото: Shutterstock

 

 

Супротно ономе што се на први поглед може помислити, "нанкурунаиса" није пуко охрабрење да се не опустимо превише и да пасивно чекамо да се ствари саме реше. Напротив – у свом изворном значењу, ова реч носи много дубљу поруку: "Живи сваки дан с пажњом, поштовањем и захвалношћу, и време ће све поставити на своје место."

Не ради се о томе да затварамо очи пред проблемима, већ о развијању става који спаја стрпљење, поштовање садашњег тренутка и поверење да ће време донети разрешење.

Како да примените "нанкурунаису" у свакодневном животу?

Усвајање ове филозофије не захтева велике промене, већ промену погледа на живот.

То значи – удахнути дубоко пре него што реагујемо, прихватити неизвесност као део живота, а не као непријатеља.

То значи ценити оно што имамо, уместо сталне потраге за оним што нам недостаје.

У пракси, то је време успоравања темпа, давање правог значаја сваком догађају, престати с непотребним нервирањем и учење како да верујемо и ономе што долази. Јер, с исправним унутрашњим ставом, све на крају долази на своје место.

Лакше рећи него учинити? Можда. Али постоје мали свакодневни ритуали који нам помажу да се повежемо са овом филозофијом: кафа испијена полако, шетња без циља, искрен разговор – сви они могу постати тренуци "нанкурунаисе", мали ритуали који човека враћају себи и природном току живота.

Они нас уче како да се носимо са анксиозношћу због чекања, да прихватимо да не можемо знати све – и да врло често не можемо учинити ништа осим да чекамо и верујемо. И управо то нас учи да ценимо оно што нам се догађа, усмеравајући енергију ка поверењу, и позитивности, и нади. 

У времену када се све мора десити одмах, "нанкурунаиса" нас подсећа да нам време није непријатељ – већ савезник. И да добро живети не значи имати све под контролом, већ знати прихватити сваки дан са миром и захвалношћу.

(Сенса)