Милица Дабовић једном приликом отворила је душу о болним тренуцима из живота и тада се присетила батина и кроз шта је пролазича због оца Милана.
- Моје детињство је за мене било најлепше, али у исто време и веома тешко. Отац је био веома строг. Нисам смела да се пренемажем и плачем, јер бих у супротном добијала батине. Као и у већини домаћинстава тада, из тањира смо увек морали све да поједемо. Морала сам да једем сатараш, који данас обожавам, али као мала га никако нисам волела. Јела сам га и плакала. Било ми је мука док сам пунила уста храном - причала је Милица.
Фото: Пеинтскрин/Пинк тв
За разлику од Ане, која је била мезимица свог оца, Милица није имала ту привилегију. Због тога је сваки пут када нешто погреши или када се њеном оцу учини да је погрешила, била кажњавана.
- Памтим све батине које сам добила! Желела сам да их закопам у свом сећању, да заборавим те успомене, али нисам успела. Добила сам страшне батине када сам опекла млађег брата Мићу. Имала сам девет или десет година, и врелу кашику сам му случајно залепила на образ. Тата је био веома љут на мене. Била сам дете, у шоку, нисам ни била свесна шта сам направила. Често сам добијала батине "како ми се грешке не би понављале". Добро памтим осећај страха - искрена је Дабовићева.
Фото: Пеинтскрин/Пинк тв
- Када сам била мала, тата ме је шишао веома кратко. Не знам зашто! Док је то радио, плакала сам, питала сам се зар мора тако? Не сећам се да је Јелицу и Ану тако шишао, само мене, можда је жарко желео сина. У средњој сам почела да пуштам косу, али сам са 17 година видела једну девојку која је била ошишана на кеца и свидело ми се како јој стоји. То сам урадила и ја. Када сам дошла кући, отац ми је рекао: "Шта учини од себе?" А ја њему: "Па тата, увек си желео да имам кратку косу!" И данас имам трауме од фризера. У депресију падам једино због косе - рекла је Милица својевремено.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
