Мемоари "Ми деца са станице Зоо" спадају у оне књиге које толико шокирају да се осећај који сте имали током читања никада не заборавља, а исто је и данас, више од 40 година након што су објављени.

Како је књига "Ми деца са станице Зоо" шокирала свет

Аутобиографија Кристијане Ф. појавила се у књижарама 1978. године, а три године касније је премијерно приказан филм заснован на њој. Каква је сензација прича о омладини у Западном Берлину крајем седамдесетих била показује то што је књига провела 95 недеља на врху листе немачких бестселера, док је и њена екранизација постала светски хит три године касније.


Кристијана Фелшеринов је испричала отворено, сирово све о свом одрастању у дисфункционалној породици на периферији Берлина и тражењу утехе у ноћном животу и друштву.

ФОТО: Пинтерест

 

Упознала је дечка зависног од хероина и ушла у његов круг пријатеља, а након што је на концерту Дејвида Боувија и сама пробала хероин, ушла је у круг зависности.

Хашиш и алкохол је почела да конзумира са 12 година, хероин са 13, а са 14 је постала проститутка како би зарадила новац за дрогу. Док је покушавала да се излечи и враћала се наркотицима, гледала је како њени пријатељи, један по један, умиру, неко од предозирања, неко одузевши себи живот.

 

Живот Кристијане Ф. после "Ми деца са стание Зоо"
 

Кристијана је преживела. Кад је објављена њена књига, имала је 16 година, а после великог успеха постала је на неки начин звезда, како у Западној Немачкој, тако и широм Европе. Девојчице су имитирале њен начин облачења и проводиле време на станици Зоо, која је постала је својеврсна и необична туристичка атракција. То је довело до забринутости у друштву: упркос томе колико је њена прича мрачна и упозоравајућа, постојала је опасност да ће млади видети Кристијанине мемоаре као романтизовање наркоманије, а њу као узор.

Кристијана је, сада као славна и богата жена, најпре отишла у Цирих, а потом и у Лос Анђелес, где је покушала да среди свој живот. Међутим, иако је побегла из Немачке, није успела да умакне својим демонима: ускоро је ухапшена због поседовања дроге и приморана да напусти САД.

Упорно је покушавала да се излечи, а на одвикавању је упознала мушкарца с којим је 1996. добила сина Филипа. Због Кристијаниног начина живота, партнер ју је ускоро оставио, а дете јој је одузела социјална служба.

Неко време је живела у Амстердаму, где је, такође, све пошло по злу јер је и даље била у канџама наркоманије.

Кристијана Фелшеринов и даље живи с пороцима

– Највише ми смета све то у вези с Кристијаном Ф. Је ли коначно "чиста" или није? Као нема ничега другог да се каже о мени. Ја не могу да се "очистим". То је оно што сви очекују од мене. Доктори се жале. Али ја, упркос свему, имам живот – рекла је у интервјуу који је дала 2013. године.

Исте године је признала да и даље користи метадон и повремено канабис, док је њен главни проблем алкохол. На питање зашто није престала да конзумира дрогу, одговорила је:

– Никад нисам хтела да је оставим. Нисам знала ништа друго. Решила сам да водим живот другачији од оног који живе други људи и не треба ми изговор да престанем.

Кристијана је те 2013. објавила другу књигу, названу "Мој други живот" (Меин Зwеитес Лебен), у којој је детаљно описала свој живот након објављивања аутобиографије "Ми деца са станице Зоо". Док ју је рекламирала, нагласила је да њена нова књига нема никакву поруку – само је хтела да исприча шта се заиста догодило и демантује све наслове које је прочитала о себи, Међутим, неколико месеци касније дала је контрадикторну изјаву – да се нада да ће "Мој други живот" одвратити људе од дроге.

Фото: Профимедиа

 

– Прилично сам сигурна да хоће. Описује колико сам бола доживела и објашњава да ћу умрети врло рано и болно – рекла је Кристијана.
Кристијана данас станује у Берлину и има 63 године. Живи с хепатитисом Ц, којим се заразила преко игле кајем осамдесетих. Пати и од цирозе јетре, а одбија лечерње интерфероном због могућих нежељених ефеката.

– Ускоро ћу умрети, знам то. Али нисам ништа пропустила у животу. У реду ми је то. Дакле, ово није оно што бих препоручила – ово није најбољи живот, али је мој – истакла је 2013.

Глоссy