Ова изрека је веома стара и укорењена у народној и уметничкој књижевности. Може се чути у већини Србије, а важно је напоменути да сведочи о бруталној историји. Данас је користимо у контексту окупљања људи са различитих страна, неорганизовано и без смисла, реда и повезаности међу њима, али је, заправо, право значење много страшније.
Изрека у песми Вука Караџића
У једној народној песми, коју је забележио Вук Караџић, стоји: "Покупили злице и зликовце, буљумбаше с коца и конопца, те их рани сиротиња раја…"
Фото: Википедија
Слична употреба налази се и у делу Родољуба Чолаковића: "У устанак се убацише некакви пробисвијети без рода и имена, балије, шокци, одбегли робијаши, људи с коца и конопца."
Изрека се нашла и у правним списима. Тако у једном делу Валтазара Богишића стоји записано: "Скупљало се међу њих људи са сваке стране… што но ријеч с коца и конопца."
Прочитајте још
Корени изреке у пракси бруталног кажнавања
Иако се данас користи као метафора за разнолико и непоуздано друштво, порекло ове изреке је далеко мрачније. До средине 19. века, на простору Србије постојала је пракса бруталног кажњавања: осуђеници су бивали набијани на колац или вешани, посебно у време када је Турска господарила овим просторима. Турци су ову свирепу казну посебно примењивали на хајдуцима и угледним Србима. Људи који би успели да избегну овакву судбину били су означени као они који су "побегли с коца и конопца".
Фото: Профимедиа
О овом језивом обичају писао је и наш нобеловац Иво Андрић у роману "На Дрини ћуприја", и ту су детаљно описане и страхоте таквог облика мучења и погубљења.
У свом изворном значењу, изрека је означавала скуп злих, покварених људи који су се већ огрешили о закон и не презају од најгорих дела. Данас се значење проширило и најчешће означава неорганизовану, разнолику групу људи сакупљених са свих страна, без реда, избора и критеријума.
БОНУС ВИДЕО:
