Сваки Србин зна којег датума се слави Видовдан и то довољно говори о важности овог празника. Видовдан славимо као празник, али и у знак сећања на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године. У тој бици, српски народ се борио за своју слободу против Турака. Посета црквама и присуство литургији је обавезно, али овог дана се не игра и не пева, а све због поштовања жртве оних који су погинули у бици на Косову.

Фото: Д. Миловановић

 

 

Веровања на Видовдан

Видовдан (Видов дан) - славио се у Србији и раније. Постоји неколико верзија о пореклу имена. Према једној од њих, овај празник је у част словенског паганског божанства Световида, који је био бог изобиља и рата и, могуће, био је врховни српски бог. А према другој верзији, име потиче од поштовања Светог Вида (лат. Санцтус Витус), кога су са собом донели немачки католички рудари, а свог светаца прилагодили локалном становништву.

Народна легенда каже да ако се пробудите пре зоре, погледате ка сунцу и кажете: „О Видо, о Видовдане, дај ми вид док сам жив!“,онда ћете од тог момента до краја живота у свему видети успех.

Фото: спц.рс

 

 

У неким крајевима, као што је Мачва, на овај дан се одржавају велике парастоси. Пре поднева се одлази на гробље и доноси се храна, а увек рибу, као неку врсту жртве Светом Виду.

У Шумадији верују да ако је небо ведро и светло на овај дан, треба изнети одећу да се проветри како би се испунила добром енергијом. А новац треба извадити, проветрити и избројати како би остатак године био профитабилан.

На Видовдан, према књигама и веровањима, да би кукуруз родио клипове и да се грожђе не осуши и не опадне, не треба радити на пољу. Жене треба да се баве рукотворинама, као што је плетење. Пре почетка рада, жене треба да навлаже очи водом.

Фото: Википедија

 

 

Прорицање

Према легенди, на Видовдан се види будућност. На овај дан, људи у селима су много прорицали судбину. Најчешће су то радиле девојке, надајући се да ће видети свог будућег изабраника. У неким крајевима, девојке би на овај празник брале црвено и плаво цвеће. Убрано цвеће би стављале испод јастука пре спавања и говориле: „О мој Виде, о мој драги верениче, дођи вечерас“, и чекале би да виде свог вереника у сну.

Такође су веровали да ако ставе пискавицу, парче хлеба и мало соли испод јастука пре спавања, онда ће млада неудата девојка сигурно упознати свог будућег мужа и ускоро ће се венчати.

Фото: Д. Миловановић

 

 

Кнез Лазар и битка на Косову

Према црквеном предању, уочи битке на Косову пољу, кнезу Лазару се јавио анђео Господњи и упитао га: „Које ћеш Царство изабрати, Земаљско или Небеско?“ После мучних мисли, он је за себе и цео српски народ, кроз пораз и смрт на бојном пољу, изабрао Царство Небеско. А после битке, из земље натопљене крвљу јунака, никли су посебни, јарко црвени божури. Од тада су црвени божури постали симбол наде и вере за јак и поносан народ.

Такође, према народном веровању, у поноћ уочи Видовдана, реке постају црвене и теку узводно, а птице престају да певају.

Прослава Видовдана јача јединство и заједништво српског народа, подсећајући га на важност очувања његових традиција.

(Стил)

БОНУС ВИДЕО: