Водитељка Сања Кужет отворила је душу у емисији „Из профила“ код Весне Милановић и присетила се најлепших момената из детињства, које је обележено љубављу, породичном топлином и вредностима које чува у срцу без обзира на време.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
– Сестра и ја смо биле врло активне девојчице, и време је било такво да смо доста биле напољу и дружиле се са другом децом. Све оно чега је данас у дефициту нажалост и када покушавам да се сетим себе имала сам различите фазе– рекла је Сања која је у нежном тону евоцирала је успомене на различите фазе свог одрастања:
– Била сам нежна и женствена у најмлађем периоду до шесте године када сам се бавила балетом. Са друге стране имала сам фазу када сам имала кратку косу, играла тенис и обожавала да се игра са дечацима . Видим и једну и другу слику, што је мени занимљивије.
Тај породични амбијент обликовао је Сању као личност. Емотивно је говорила о оцу, на кога је, како каже, физички највише личила, али и о пожртвованости оба родитеља.
– Као мала ми је било занимљиво да кажем да сам татина ћерка. Јако сам личила на свог оца и то ми је толико лепо данас кад њега нема, још ми је драже. Међутим, како сам сазревала схватила сам колико су и мама и тата учинили за нас и кроз шта су све пролазили. Дали су максимум максимума за мене и моју сестру и баш сам поносна на све то– сећа се водитељка.
Прочитајте још
Фото: Принтскрин/Инстаграм/sanja_kuzet
Сестра јој је била узор, а однос између њих обликовао је и њену личност.
– Као и све девојчице сестре имале смо фазе када смо се више или мање слагале. Сестра ми је увек била идол, њен карактер је био такав да се није осећала разлика као да је годину дана, него као пет старија од мене јер је мама њу осамосталила да јој помаже и да буде одговорна и данас ме та њена одговорност прати– говорила је о сестри.
Један од најдрагоценијих ритуала из породице Кужет била су заједничка окупљања за столом – нешто чему Сања и данас тежи, иако, како каже, модерно време диктира другачије околности.
– Ми смо свакога дана у три сата имали заједнички оброк, једино када смо се у једном периоду гимназије разилазиле са сменама, али она која је код куће она је ручала тачно у три сата са родитељима. Они су то могли да спроведу и било је важно да будемо си заједно и да попричамо, То су неке ствари које су се мени уткале и за којима ја данас много патим јер не могу да применим у модерној породици колико год се трудила да спроведем, али тежим– тврди Кужетова.
