„Оженио сам се са Немицом. Било је из љубави. Својој првој ћерки сам дао име Салиха, по мојој баби. Како је супруга желела? Када има љубави, и једна и друга страна су спремне на неке уступке. Тако је и било. Сада она има 24 године, живи у Берлину, покушава нешто у медицини. Моја друга супруга је ова тренутна – и трећа исто. Развео сам се и оженио опет. Шест година смо били разведени, али љубав побеђује. Имали смо неких несугласица, 2017. године сам се растао са њом и вратио се у Нови Пазар“, започиње своју причу у подкасту "Опет Лаки".
Он је у Немачкој провео 20 година, где је отворио и своју грађевинску фирму.
„Десет година сам радио као зидар. Три године као надзорник, имао сам људе испод себе, а последњих седам година сам имао своју фирму“, додао је.
„Радио сам на највећој железничкој станици у Европи, тада сам био пословођа. Тада сам био у вези са једном Немацом. Била је лепа али је била ‘зијанћер’. Ја сам се тог дана нешто посвађао с њом, а у том тренутку је за немачке услове било превруће, типа 38 степени. Сећам се, горе нисам имао ништа, само доле неки шорц. Дуга је плоча била ту, а на средини онај пластични WЦ. Сваки дан се то чистило јер то смрди од врућине. И ја сад уђем унутра, ту су решетке, на врху WЦ-а, изнад мене. Гледам кроз решетке, нигде ничега, само сунце. И појавио се један мали облачић и иде према сунцу. И тачно га сунце почиње да потрпава и то иде брзо. Ја сам се изнервирао на све, рекао: ‘Иза облака сунце сија…’ И нешто контам: ‘Чија си ноћас, чија’.“
Прочитајте још
"Два месеца сам спавао напољу"
Лепи се присетио својих почетака када се преселио у Немачку.
„Ја сам прво два и по месеца провео спавајући напољу, по клупама. Нисам имао шта да једем. И то сам стигао у фебруару, на зиму. Фебруар, март и половина априла. Онда сам отишао у њихов Црвени крст, нашли су ми смештај са оним пијанцима, алкохоличарима и бескућницима. Ту сам завршио у почетку. ‘Лепи’ сам добио надимак када сам почео да радим. Мени је у почетку било тешко, на грађевини сам почео да радим као помоћник. И то је била та или срећа или несрећа, било је неких 150 људи, нека се хотелчина велика правила у Берлину. Ја нисам памтио имена, већ сам сваког звао ‘Лепи’. ‘Лепи, је ли ти треба нешто?’, тако сам ја питао, јер нисам памтио имена. И онда, касније шта се дешава, ја после три и по месеца постајем мајстор, што је било немогуће. У Пазару се никада нисам бавио грађевином. Видео сам да имам за то шлифа и дара“, прича Лепи.
„Онда сам постао зидар. Знам како су се иживљавали нада мном ови људи, мајстори. Онда када сам ја имао помоћнике, увек сам то желео на један леп, културан и фин начин да им објасним шта ми треба. Ако је неки проблем, да се то све лепо реши. Онда сам их називао ‘Лепи’. Одем у Нови Пазар на одмор, и са овим једним другаром седим, он исто ради у Немачкој. Каже: ‘Чуо сам, има у Берлину, мој шеф га тражи, не може да му нађе број телефона. Ти ако можеш, тај човек је у Новом Пазару. ‘Лепи’ га зову, каже он мени. А ја не знам да он говори о мени. Ја први пут чујем, а у Берлину сам стално, знам све зидаре. И он сад зове преко оног Вибера у Немачку, да пита тога, каже он: ‘Па то је један Лепи, он станује код аутобуске станице, има дужу косу.’ Како он њему објашњава, ја кажем: ‘Какав ја Лепи, какве везе то има са мном’. И на крају ме тај човек и звао“, испричао је Реџеп Реџеповић Лепи.
Певач је истакао да има завршену само основну школу:
„Средњу школу нисам никада завршио. Завршио сам осми разред и прву годину сам почео, у другу сам кренуо, али нисам имао ни свеске, ни књиге. Нисам имао паре за школу“, рекао је Лепи, а на питање да ли му је мајка била жива док је ишао у школу, певач је признао:
„Јесте, али ја сам њу тек касно видео, она је била у другом граду, нана је била са мном до девете године, кад је она умрла, умро је тај цео мој свет. Остао сам сам са дедом“, изјавио је певач.
