На данашњи дан, пре 36 године, некадашњи председник Србије Слободан Милошевић одржао је говор на Газиместану који дан данас многи тумаче као увод у крвави грађански рат који се током деведесетих задесио Југославију. Те 1989. године, кад је обележавано шест векова од Боја на Косову, Милошевић се у међународној јавности профилисао као српски национални лидер и човек који не искључује оружане сукобе, уколико су они предуслов за проширење територије и прекрајање граница.
Говорећи о бици на Косову, из 1389. године, Милошевић је рекао да је Србија шест векова касније опет у биткама.
„Оне нису оружане, мада и такве нису искључене. Али без обзира какве да су, битке се не могу добити без одлучности и храбрости. Без тих добрих особина које су онда давно биле присутне на Косову. Наша главна битка данас се односи на остварење економског, политичког, културног просперитета“, рекао је тада Милошевић.
Он је нагласио да је Србија тих година повратила национални и територијални интегритет.
„На овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних 600-на година догодила се једна од највећих битака онога доба… Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: „Са чим ћемо пред Милоша“. Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност“, навео је он.
Како је пренео портал Радио слободна Европа, Милошевић је том приликом упутио и поруку свету:
„Пре шест векова Србија је овде, на пољу Косову, бранила себе. Али је бранила и Европу. Она се тада налазила на њеном бедему који је штитио европску културу, религију, европско друштво у целини. Зато данас изгледа не само неправедно већ и неисторијски и сасвим апсурдно разговарати о припадности Србије Европи. Она је у њој непрекидно, данас као и пре. Разуме се, на свој начин. Али такав који је у историјском смислу није никад лишио достојанства“, рекао је Милошевић.
Након скупа на Газиместану, наводи РСЕ, убрзана је криза у Југославији која се распала у крвавом рату.
Поменути Милошевићев говор, Хашко тужилаштво поднело је као доказ о његовим ратним намерама. Тако је тужилац Џефри Најс истакао да „оружана борба, није била искључена, чак и у том моменту“, односно те, 1989.
Милошевић је изјавио у Хагу почетком 2000-их да је његов говор на Газиместану погрешно протумачен.
„Нећу да цитирам цео говор, али сам га цитирао у деловима, да се види колико је злонамерно извучен из контекста, јер управо кажем да нам предстоји главна битка за економски опоравак. Ни данас не бих променио у њему ниједну реч“, рекао је Милошевић, кога је тадашња Влада Србије на чијем је челу био Зоран Ђинђић, изручила Хашком трибуналу 2001. године, такође на Видовдан.
