Позната глумица Љубинка Кларић, својевремено је проговорила о свом мајчинсву и том приликом открила да је имала проблема са сином Костом.
Он је наиме био зависник од видео игрица, због чега је проводио доста времена за компујетором, а као последица тога јављала се велика раздражљивост.
Глумица је сина послала код доктора на одвикавање, а помоћу терапије је решен проблем прекомерног провођења времена испиред рачунара.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Косту сам добила када сам имала 31 годину. Никад поред њега нисам желела још једно дете. Не знам да ли ће ово да звучи лоше, али нисам љубитељ деце. Нисам мајчински ни породичан тип жене. Одувек ме је фрустрирало стварање породице, кување, да подижем децу и будем у разним Вајбер групама са родитељима - признала је Љубинка једном приликом за Информер, па додала:
Прочитајте још
- Коста је мој драгуљ и сасвим ми је довољан. Не знам да ли бих поред њега могла да волим друго дете као што волим њега. Био је захтеван као беба и осећала сам се као да сам родила три сина, а не једног. Ипак, сматрам да сам добра мајка. Често мајке које нису мајчински тип, попут мене, буду много бољи родитељ од жена које то јесу.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Кларићева није крила ни да се сусрела са проблемом у одгајању сина, те да је помоћ затражила од стручњака.
- Данас је тешко одгајати дете. Коста тренутно иде код психолога на одвикавање од видео-игрица. Проводио је више од осам сати дневно поред компјутера, највише док је био на летњим распустима. Све време је био раздражљив. Помоћу терапије је боравак испред компјутера свео на два сата и постао је другачије дете! Весео је, а све његове лепе особине, за које сам била сигурна да их има, коначно су дошле до изражаја. Шалимо се и зезамо сваког јутра и нема лепшег осећаја од тог - рекла је тада глумица.
Она сматра да деца проводе много времена испред компјутера јер тако беже од стварности. Зато свим родитељима који имају сличан проблем саветује да обавезно потраже помоћ.
- Игрице су последица, а не узрок. На пример, кад дете нешто што му је потребно не добија у стварном животу, онда побегне у виртуелни свет. Код Косте је узрок за бег у свет игрица био тај што није имао довољно пријатеља, па их је стицао помоћу интернета. То му је одговарало јер су све непријатне ситуације решавали тако што би се искључили с компјутера и отишли, док у стварном животу то не иде баш тако - објаснила је Љубинка.
(Информер)