Како је истакнуто на конференцији, подаци не говоре само о броју и кретању становништва, већ и о изазовима са којима се суочава аустријско друштво.
Према статистици од 1. јануара ове године, у Аустрији је 2024. године живело просечно 2,51 милион људи са мигрантским пореклом. То укључује људе „прве генерације“, тј. оне рођене у иностранству, као и људе „друге генерације“, тј. оне рођене у Аустрији, чији су оба родитеља рођена у иностранству.
Од укупног броја људи са мигрантским пореклом у овој алпској земљи 2024. године, 1.855.400 је имало страно држављанство, што је чак 27,8 одсто укупног становништва Аустрије, која има око 9,2 милиона становника. Пре десет година, још увек их је било око 20 одсто.
У поређењу са 2015. годином и тадашњих 1,81 милиона странаца, ово представља повећање од око 696.100 људи, односно 38,4 одсто.
Највећи број страних држављана у овој алпској земљи је из суседне Немачке - њих је чак 239.500. На другом месту по броју су Румуни (155.700). Следе их Турци (124.800) и Срби (122.500). Од петог до десетог места је група страних држављана из Мађарске, Хрватске, Сирије, Босне и Херцеговине, Украјине и Пољске.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Највећи пораст страних држављана у Аустрији, од почетка 2020. до почетка ове године, изражен у апсолутним бројкама, био је међу странцима са украјинским држављанством (+76.300), сиријским (+53.300), немачким (+39.500), румунским (+32.300) и хрватским држављанством (+25.800). Од скоро два милиона странаца са страним држављанством у Аустрији, највише живи у покрајини и граду Бечу, који има нешто више од два милиона становника.
Прецизније, чак 997.600 њих, што је више од 50 одсто укупног броја Бечлија. Узимајући у обзир земљу порекла, у аустријској престоници живи 10,4 одсто авганистанских, сиријских и ирачких држављана. 8,1 одсто долази из Турске, а 4,8 одсто из Украјине.
Статистика показује да у Бечу живи 19,1 одсто грађана из земаља бивше Југославије, а 22,2 одсто из других земаља. У осталим аустријским савезним државама, којих укупно има девет, удео страних држављана је знатно мањи него у Бечу. С обзиром на све изнето, министар Плаколм је посебно истакао важност вођења одговорне миграционе политике. Али и успешне интеграције странаца у аустријско друштво.
- Интеграција мора успети, иначе подршка становништва слаби. Само уз успешну интеграцију заједнички живот може да функционише. Потребна су јасна очекивања, мерљив напредак – и последице ако таквог напретка нема - нагласила је аустријска министарка за интеграцију.
- Аустрија се суочава са великим изазовима, али са јасно постављеним циљевима - додала је, наводећи неке од њих: олакшавање интеграције, обезбеђивање друштвене кохезије и очување квалитета живота свих аустријских грађана, како оних са аустријским држављанством, тако и странаца.
- Људи који долазе код нас морају такође да прихвате наше законе и вредности - рекао је Плаколм. Према подацима Аустријског завода за статистику, аустријско становништво наставља да расте, захваљујући искључиво миграцији.
У 2024. години, више од четвртине становништва имало је мигрантско порекло (прва и друга генерација). Од 2015. године, удео миграната је повећан за око 38 процената. Према подацима и закључцима који су данас представљени, да није било миграната или страних имиграната, с обзиром на негативну стопу наталитета у Аустрији, становништво би се дугорочно смањило на ниво из 1950-их.
БОНУС ВИДЕО:
