Водитељка Марија Килибарда освојила је срце публике и стекла велики број пријатеља и фанова бавећи се јавним послом. Увек искрена, насмејана и спремна за шалу и добру забаву Марија је многима омиљена личност у друштву.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Ипак, ретко ко зна да се иза њеног осмеха и успеха крије прича која није ни мало лака, а коју је гостујући у емисији "Балканском улицом" водитељка поделила са широким народним масама.
Она је поделила исповест у којој је причала о периоду њеног одрастања, петочланој породици Килибарда било тешко, али да су уз љубав, веру и праве резоне успешно пребродили све.
- Ја сам дошла из немаштине, хоћу да кажем ја знам како је имати и немати, ја могу да преживим на јогурту и двопеку, могу да попијем пивце са тобом на клупици у парку, да једем по финим ресторанима. Стварно могу све и ништа није морање и ништа није срамота. Хоћу да кажем, кад бисмо неке ствари прихватили, неке би нам лепше ствари и долазиле.
И након свега тога Марија је веома поносна на све што је сама постигла у свом жиовту. Она је данас успешна, освешћена жена, која ужива у великој љубави и срећи.
Прочитајте још
Ипак у својој исповести у емјисији Весне Дедић говорила је и о својој борби за мајчинство и колико јој је пута на том путу било тешко.
- Знам само да сам трепнула и иза мене је већ било неколико година покушаја и покушаја, негативних тестова, негативне бете. Када имаш мисију и када си предан њој и када се деси тај позитивни резултат, некако заборављаш, барем ја, те тешке ствари. Оно што ми је онако остало урезано на том путу су та нека питања: "Зашто имаш двоје, а не троје?", "Зашто немаш децу?" и морала сам баш да одрастем да ме не погађају та питања и никоме никада нисам дала одговор, јер нисам желела да ме неко жали.
- То је јако важна тема, али ја нисам желела да причам о томе, јер нисам желела да у мени неко види неку јадну жену која се бори са тим. Ја сам желела достојанствено да радим свој посао и да не заузимам медијски простор на тај начин - рекла је она и открила који је био најтежик тренутак на путу борбе за свој највећи сан.
- Мислим да је најтежи тренутак био после другог покушаја. Мислим да је хормонска терапија била изузетно агресивна, а мислим и да је био велики пад јер сам баш полетела и мислила да је то то и онда сам се разбила ко звечка кад сам пала.
