Снежана је своју каријеру започела у мирној згради у Краљеву. Екипа "Курира" отишла у родни крај певачице где је разговарала са Снежаниним пријатељима, рођацима и комшијама, али и колегама њеног оца. Открили су по чему су је запамтили.
- Сећам је се као мале девојчице. Увек културна, фина, поздрављала је све редом. Била је дете за пример. Није ми ни најмање чудно што је успела. Увек се јављала комшијама, они су живели овде у приземљу. Никада није било инцидената, сећам се да је била миљеница и другара и другарица, долазили су по њу, па су се овде испред играли - рекао је комшија.
Фото: АТА имагес
Бивши школски друг открива да је Снежана била омиљена у разреду, како каже, због духа и због знања.- рекао је и додао:
- Била је много занимљива и увек спремна за шалу. Волела је да пева, често би запевала нешто у разреду, није се стидела. А била је и одличан ђак! Нећу да лажем, често смо преписивали од ње. Није бежала са часова - рекао је кроз смех њен бивши друг из клупе.
Бивши колега Снежаниног тате је такође рекао неколико речи о њој:
- Радио сам са њеним оцем, био је озбиљан човек, али веома музикалан. Писао је песме, и неке од њих је Снежана отпевала касније. Виђао сам је понекад кад ју је доводио на посао. Тихи осмех, културна, а он би одмах рекао: "Ово је моја певачица!" Били су сви врло талентовани. Музички талентована породица - испричао је бивши колега њеног тате.
Прочитајте још
После толико година, комшије са поносом причају о девојчици Снежани која је до великх звезда дошла из обичне зграде у Краљеву. Срећни су што није заборавила ко је и одакле је.
Снежана је у родном Краљеву живела до своје 12. године. Тада је имала срећу да запева на рођендану код председника Југославије, покојног Јосипа Броза Тита, и то је заувек променило њен живот и животе њене породице.
Певачица је једном приликом причала о овом догађају:
- То је било 1971. године, имала сам 12 година. Појавио се хармоникаш Тоша Елезовић, који је био пријатељ Јосипа Броза Тита, и питао да певам на рођенданској прослави председника Тита. Ту је био и Зоран Лековић, који је певао на Београдском пролећу и ми као два клинца смо доведени у Дом омладине. Сећам се те велике торте и питања која ми је постављао и да смо заједно пресекли ту велику торту - испричала је певачица у емисији "А сад мало ми" и додала:
- То је после освануло у свим новинама, мој отац, који је био члан партије, не знам да ли је било срећнијег дана за њега од тог, много је био поносан, а између осталог ме је питао шта учим и ја сам му рекла оно што је било истина, да учим нижу музичку и да бих волела средњу музичку школу, али тада у Краљеву није постојала, а тата није могао да добије прекоманду у Београд. То је било у мају, а онда је у септембру тата ипак добио прекоманду и ми смо отишли у Београд и ја сам уписала средњу школу - навела је она.
(Курир)