Напетост на крајњем северу света расте. Председник САД Доналд Трамп жели Гренланд, Русија модернизује своје арктичке војне базе, кинески ледоломци отварају нове трговачке руте, а шпијуни бивају разоткривени.
Док се битка за једну од најхладнијих тачака света захуктава, све крхкија безбедносна равнотежа почиње да се урушава, потенцијално водећи ка новој трци у наоружању, пише ББЦ.
Зашто Арктик постаје епицентар геополитичког надметања? Да бисте разумели важност Арктика за светске силе, погледајте свет из другачијег угла – дословно. Заборавите равне мапе: погледајте Арктик одозго, са врха планете. Тада постаје јасно зашто је регион кључан – и зашто се борба за његову земљу, море и небо убрзава.
"Граница одвраћања"
Трамп је више пута изјавио да жели Гренланд: „Треба нам Гренланд из разлога националне безбедности. То ми говоре годинама“.
У Хладном рату, најбржи правац за нуклеарне ударе између САД и СССР-а био је управо преко Северног пола. САД су успоставиле базу у удаљеном делу Гренланда – Туле, данас Питуфик свемирска база – са радарима који и данас играју кључну улогу у америчком систему за рано упозорење од балистичких пројектила.
Прочитајте још
Трампов концепт „златне куполе“ против претњи – по узору на израелски Гвоздени куполни систем – управо би се ослонио на базе попут Питуфика.
Но, оваква тежња САД-а изазива забринутост у Русији и Данској, чија је Гренланд аутономни део. Европљани се тихо питају како би НАТО – савез дизајниран да штити чланице – реаговао кад би САД желеле територију друге чланице.
Руска доминација
Русија поседује више од половине арктичке обале и улаже годинама у базе попут Нагурскоје на архипелагу Фрања Јосифа.
Полуострво Кола, где је смештена нуклеарна подморница флота, кључно је за руски нуклеарни арсенал и капацитет пројекције силе.
Норвешки вицеадмирал Нилс Андреас Стенсонес каже да је, након уласка Шведске и Финске у НАТО, Балтичко море постало мање приступачно за руске операције, па Арктик добија на значају.
Али иако Русија жели да задржи напон низак како не би исцрпљивала војску док ратује у Украјини, истовремено изазива забринутост оптужујући Запад да милитаризује Арктик – што може довести до ескалације.
Забринутост због Свалбарда
Норвешка контрола над архипелагом Свалбард, где и Русија има права по споразуму, могла би постати тачка сукоба ако Москва процени да се регија милитаризује.
Такође, ГИУК јаз (Гренланд-Ирска-УК) представља стратешки пролаз за руске подморнице ка Атлантику. НАТО ту распоређује сензоре, а Британија и Исланд сарађују у употреби вештачке интелигенције за праћење „непријатељске активности“.
Но, британски парламент упозорио је да УК нема довољно подморница и патролних летелица да ојача своје присуство у Арктику.
Пут свиле преко леда: Кина на хоризонту
Због топљења леда, нове трговачке руте се отварају. До 2040. север би могао бити без леда сваког лета, што подиже економски значај регије.
Кина, иако без арктичке обале, назива себе „скоро арктичком државом“ и види „Поларни Пут свиле“ као нову, сигурнију трговачку руту у поређењу са Суецким каналом.
Повећава флоту ледоломаца и сарађује с Русијом, али Москва не крије нелагодност због растућег кинеског утицаја. Цурење руских обавештајних докумената показало је да Москва сумња да кинески рударски и научни пројекти прикривају шпијунажу.
Трка у шпијунажи
Обавештајни рад на Арктику је у порасту. Од „сигналске“ шпијунаже до присуства руских и кинеских шпијуна под академским маскама. САД су појачале прислушкивање на Гренланду, што је изазвало протест Данске – јер „не можеш шпијунирати савезника“, како је рекла премијерка.
Норвешка је 2022. ухапсила руског шпијуна под маском бразилског академика. НАТО такође бележи повећан број сумњивих дронова у региону.
Тензије, климатске промене, стратешке амбиције и нови облици шпијунаже бришу старо правило да Арктик остаје ван геополитичких сукоба. Иако нико не жели да милитаризује регион – управо то се дешава.
(ББЦ)
БОНУС ВИДЕО:
