Две сестре из Југославије биле су жене незаборавног гласа, шарма и појаве.
Изолда и Елеонора Баруџија харале су југословенско музичком сценом.
Рођена 1963. године у Пули, Изолда Баруџија је још током студија у Београду закорачила на музичку сцену. Наступала је као чланица хора "Бранко Крсмановић", а потом и у вокалној групи "Поп полифонија".
Њене интерпретације су већ тада привлачиле пажњу, посебно кроз наступе уз Џез оркестар Радио Београда.
Прочитајте још
Врхунац њене ране каријере био је оснивање групе Аска 1982. године, заједно са Снежаном Мишковић (касније познатом као Викторија) и Снежаном Стаменковић. Те исте године, трио побеђује на Југовизији са песмом "Хало, хало", чиме стичу право да представљају Југославију на Песми Евровизије, где освајају 14. место.
Евровизијска ера и шок у Турској
Годину дана касније, Изолда и Елеонора заједно су певале пратеће вокале Даниелу Поповићу у Минхену. Међутим, 1984. године Изолда се поново такмичи - овога пута са Владом Калембером и песмом "Циао аморе". Иако су заузели 18. место, спот за песму изазвао је контроверзе: у Турској је био забрањен јер је Изолда у њему била приказана топлес.
Крајем осамдесетих, сестре су оформиле музички дуо под називом "Сестре Баруџија", наступајући широм Југославије. Њихови највећи хитови, као што су "Опет Београд" (Месам 1986) и "Хеј, хеј, врати се" (Југовизија 1992), постали су евергрини тог времена. Њихов хармоничан вокал и јединствена енергија оставили су траг на фестивалима, али и у срцима публике.
Различити путеви - иста харизма
Након распада Југославије, путеви сестара су се разишли. Изолда се 2001. године преселила у Немачку, где данас ради као професорка соло певања на Музичкој академији у Дизелдорфу. Њен син Тодор такође је музичар и ради као продуцент, наступајући у бенду Зед Митцхелл.
Елеонора, с друге стране, наставила је соло каријеру у Београду. Објавила је пет студијских албума: "Лептир" (1995), "Угаси ме" (1997), "Елеонора Баруџија" (2000), "Е баш тако" (2002), "Сутра је нови дан" (2006). Окушала се и као глумица - имала је епизодну улогу у филму Мисс Александра Хусића (1986), а исте године проглашена је за Мис спорта у Немачкој.
У браку је са композитором Зораном Тутиновићем, с којим има двоје деце. Једно од њих наследило је музички таленат.
Легенде које нису избледеле
Иако се ретко појављују у јавности, сестре Баруџија и даље зраче софистицираношћу и природном лепотом, упркос деценијама које су прошле од њиховог врхунца. Многи се изненаде када их виде данас - елегантне, достојанствене и аутентичне, као и некада.
Њихове песме, наступи и утицај остали су записани у музичкој историји региона. Данас, у времену брзих трендова и пролазне славе, прича о сестрама Баруџија подсећа нас на трајну вредност уметности, талента и интегритета.
(Еспресо)
БОНУС ВИДЕО:
