Воц́е, поврц́е, интегралне житарице, здрава биљна уља, семенке, ораси… све су то намирнице које увек помињемо у контексту здраве исхране и, верујем, сви вец́ добро знамо да би било пожељно укључити их у нашој исхрани.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/Cookrate - Meat Recipes
Али шта је са неким намирницама које традиционално користимо у својој исхрани дуги низ година, намирницама на којима су одрасли наши родитељи, баке и деке, као што су свињска маст, сланина и лук?
Да ли и они могу да нађу своје место у нашој исхрани и у којој количини?
Свињска маст
Свињска маст је једна од оних контроверзних намирница која и даље диже прашину у погледу тога да ли да је једете или избегавате. Иако се годинама сматрала лошом храном, маст има бројне предности ако се правилно и умерено користи. Иако се засиц́ене масти и холестерол увек помињу у контексту свињске масти, свињска маст има око 40 процената засиц́ених масти, око 50 процената мононезасиц́ених масти (углавном олеинске и палмитолеинске) и око 10 процената полинезасиц́ених масти (линолна, линоленска, арахидонска и ДХА).
Свињска маст је богата витаминима А, Д и Е, али поред тога, као и сва друга уља и масти, садржи и доста калорија, због чега треба бити опрезан са количином која се користи. У ствари, дневни калоријски унос из масти не би требало да прелази највише 30%.
Поред тога што масти из масти углавном помажу у апсорпцији витамина, маст садржи холестерол, који се у организму под утицајем УВ зрака претвара у витамин Д, важан за апсорпцију калцијума.
Свињска маст је идеална за пржење и термичку обраду намирница јер показује највец́у отпорност на високим температурама. Односно, има високу тачку дима, због чега је једно од најстабилнијих уља за термичку обраду на повишеним температурама.
Сланина
Масти у сланини су око 50% мононезасиц́ене, а велики део њих чини олеинска киселина, иста она која се налази у хвале вредном маслиновом уљу. Преостала маст у сланини је 40% засиц́ена и 10% полинезасиц́ена, са пристојном количином холестерола. Холестерол у исхрани је био проблем у прошлости, али данас знамо да унос холестерола мање утиче на ниво холестерола у крви.
Иако се и даље верује да висок унос засиц́ених масти може повец́ати одређене факторе ризика за срчана обољења, студије још нису успеле да докажу било какву конкретну везу између уноса засиц́ених масти и срчаних болести.
Месо је генерално извор бројних хранљивих материја, укључујуц́и сланину. Поред протеина, у сланини се налазе витамини Б групе, селен, фосфор, гвожђе, цинк и др. зашто људи који пате од високог крвног притиска морају да пазе са својим притиском.
Ако купујете сланину, пазите на евентуални додатак нитрата и нитрита, који се, изложени високим температурама, претварају у канцерогене нитрозамине. Из тог разлога, најбоље би било јести сланину у природном облику, а избегавати пржење на високим температурама.
Коначно, сланина је намирница која се не једе у великим количинама. Иако садржи око 400 калорија на 100 г и око 40% од тога чини масноц́а, сланина је веома квалитетна намирница која свакако може да нађе место на вашем тањиру – кључ је, наравно, умереност и правилно руковање овом намирницом у кухиња.
Лук
Лук је богат хранљивим материјама, мало калорија, али је богат витаминима и минералима. Један средњи лук има само 44 калорије, али обезбеђује значајну дозу витамина, минерала и влакана. Ово поврц́е има посебно висок садржај витамина Ц, хранљиве материје која је укључена у регулацију здравља имунитета, производњу колагена, поправку ткива и апсорпцију гвожђа. Витамин Ц такође делује као моц́ан антиоксидант у вашем телу, штитец́и ваше ц́елије од оштец́ења изазваних нестабилним молекулима званим слободни радикали.
Лук је такође богат витаминима Б, укључујуц́и фолну киселину и витамин Б6 — који играју кључну улогу у метаболизму, производњи црвених крвних зрнаца и функцији нерава.
Коначно, они су добар извор калијума, минерала одговорног за нормалну ц́елијску функцију, равнотежу течности, правилно функционисање нервног система, функцију бубрега и контракцију мишиц́а. Лук садржи антиоксиданте и једињења која се боре против упале, смањују нивое триглицерида и холестерола – што све може смањити ризик од срчаних обољења.
Њихова моц́на антиинфламаторна својства такође могу помоц́и у смањењу високог крвног притиска и заштити од крвних угрушака. Такође је доказано да лук снижава ниво холестерола. Због многих корисних једињења која се налазе у луку, његова потрошња може помоц́и у смањењу високог шец́ера у крви. Лук има антибактеријска својства и промовише здравље пробаве, што може побољшати имунолошку функцију.
Додавање више лука вашој исхрани је једноставан начин да побољшате опште здравље.
(Ординација.хр)
