Љубиша је страдао у саобраћајној несрећи која се догодила на магистралном путу у близини Фекетића, месту између Бачке Тополе и Новог Сада око четири сата ујутру. Још увек није утврђено због чега је возило које је возио прешло у супротну траку и директно се сударило са "форд фјужном" мађарских таблица, којим је управљао 34-годишњи Андраш Леградија. Судар је био силовит - оба возача су настрадала на лицу места. Љубиша Стојановић Луис имао је 59 година.
Сахрана је обављена 4. августа 2011. године на гробљу Збег у Борчи. Иза себе је оставио супругу, шесторо деце и неизбрисив траг у историји домаће музике.
Познато је да је током живота живео у изобиљу, а после његове смрти његова удовица Силвана Стојановић у једном периоду била је принуђена да живи као социјални случај.
Фото: Д. Мишић
Силвана је мајка троје деце - Андреја, Сергија и Еле Мите - је била приморана да затражи помоћ од државе како би изашла из тешке финансијске ситуације. Прошло је две године од Луисове смрти, а она се суочила се с првим озбиљним недаћама.
- Потпуно освешћивање почело је у септембру 2013. кад сам схватила да предшколску установу, чији сам власник и директор, морам да затворим, јер се за две године, колико је трајао мој излазак из емотивног хаоса, посао сасвим распао. Суочила сам се с нерешивим егзистенцијалним проблемом. Остала сам с троје деце, без редовних прихода, у кредитима, дуговима, трошковима одржавања домаћинства и са свим основним животним потребама моје деце и мене. Тада ми је живот избио дах. Крајем 2011. поднела сам захтев за остваривање породичне пензије, на коју имају право наша малолетна деца. Међутим, постојао је порески дуг на име мог покојног супруга, због чега је почело шетање између ПИО фонда и пореске управе. Негде између, изгубила сам се и зауставила процес након службене плаве коверте у којој сам добила одлуку да не постоје услови за пензију. Нешто касније поново сам почела да им постављам питања зашто деца наслеђују очев дуг, а уз сва залагања и покушаје да се на регуларан начин дође до решења, поново долазим до закључка да је то немогућа мисија - започела је тада причу за Сторy Силвана, па наставила:
Прочитајте још
Фото: В. Данилов
- Објаснили су ми да не морам да вратим дуг ако не тражим пензију, али ако се дрзнем да тражим, покрећем лавину питања на која нема логичних одговора, јер је интерес државе изнад свега. Добила сам препоруку да сачекам неколико година, јер се можда нешто промени у систему, можда дуг застари, можда... Требало ми је извесно време да схватим како сам постала социјални случај. Није лако то освестити у глави иако су све чињенице упућивале на то много раније. Почиње комуникација са Секретаријатом за социјалну помоћ и заштиту. Одобрен ми је дечји додатак на годину дана у износу од 10.000 динара месечно за троје деце! Следеће године имала сам обавезу да обновим тај захтев, али констатовано је да на то немам право, јер сам власник правног субјекта, који је 2014. године и даље у стању мировања. И када сам добила тих десет хиљада, била сам власник тог правног субјекта који, доказано, нема никакве приходе, и даље сам самохрани родитељ с троје деце. Рекли су ми да уложим жалбу на коју и данас чекам одговор од Министарства за рад и социјална питања. На ургенцију познаника који тамо раде, на крају ми је речено да је лоше срочена, иако ми је у њеном састављању помогао лично референт Секретаријата за социјалну помоћ и заштиту.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО:
