Према речима Аните Вагорн, управнице за историјско наслеђе при Служби за паркове и дивљи свет Тасманије, Барфорд је наишао на боцу са поруком док је радио у просторији на врху светионика, обрађујући рђу и корозију, када је наишао на шупљину у зиду.
Тада је нешто у шупљини привукло Барфордову пажњу, јер је "заблистало" на светлости, наводи лист.
- Био је толико узбуђен да ме је одмах позвао и рекао да је пронашао поруку у боци - рекла је Вагорн.
Испоставило се да то није била обична порука, већ коверта са две руком исписане странице које су детаљно описивале надоградње светионика из 1903. године.
Степениште, под, просторија са лантерном и сочиво додати су овом светионику који је под заштитом, скоро 70 година након што је оригинална структура саграђена 1838. године.
Прочитајте још
Поруку је потписао инспектор светионика при Поморском одбору Хобарта, Ј. Р. Мич, који је надгледао изградњу и одржавање више познатих светионика широм Тасманије, укључујући Кејп Сорел, острво Матсајкер, острво Тасман, Тејбл Кејп и Мерси Блаф.
Отварање поруке није било једноставно, наводи лист.
Вагорн је у почетку била неодлучна да ли да отвори боцу, па је затражила помоћ конзерватора из Тасманијског музеја и уметничке галерије, који су пажљиво извукли осетљив, стари папир.
- Боца је била затворена чепом премазаним битуменом, што је отежавало његово уклањање - рекао је Коубус ван Бреда, виши конзерватор папира у музеју, за АБЦ.
- Морали смо да уклонимо битумен са врха чепа, а затим пажљиво радимо око чепа да бисмо га одвојили од стакла, јер је чеп био умочен у битумен - казао је он.
Следећи изазов био је извући поруку из боце јер је била савијена на начин који је отежавао да се извуче кроз узак грлић боце, а да се не оштети.
Како наводе из тима, било је потребно неколико дана да се порука дешифрује.
Запослени у музеју планирају да поруку изложе јавности.