Жељко Самарџић говорио је о својим животним победама и борбама које су га коштале много одрицања, али се исплатило јер данас срећан човек.
За Курир у емисији "Није све тако црно" причао је и о својој Маји, жени коју деценијама воли као и првог дана.
Жељкова Маја и трновит почетак у Београду
Самарџић се присетио почетака у Србији након што је био принуђен да оде из родног града.
Фото: АТА имагес
- Оно што је било основно кад смо дошли јесте да смо имали некога ко нас је дочекао, наш пријатељ Мишко Милићевић. Београд као да се осмехнуо. Био је диван сунчан дан а ми смо били на неки начин унесрећени а срећни, а мени је небо некако било сиво над Београдом без обзира на Сунце које је било ужарено. Отишли смо у неизвесност. Сместили смо се у Борчи и бавили смо се мојим послом. Нисмо имали избора, било је или да будете у ратном вихору или да се борите за кору хлеба на други начин... Мени је грубост непознаница, против рата сам сваке врсте, хтео сам да пригрлим децу, будем уз њих и покажем им да сам спреман да се жртвујем за њих у сваком смислу, тако је и било - говорио је Жељко.
Прочитајте још
Једина жеља
Самарџић је говорио о одрицању и жртви коју је морао да прође како би својој породици обезбедио нормалан и леп живот али и једној јединој жељи коју има.
Фото: АТА имагес
- Основни циљ је био да им створим кров над главом, а у Београду је то било јако тешко. Моја супруга је била неприкосновена, моја хероина која је о свему водила рачуна. Ове године ми је музика узела једно лето. Када год седнем на брод запитам се:" Боже, колико ми је још лета остало". Када не бих радио за новац, најискреније вам кажем, ја бих то радио за џабе. Много волим да певам и мислим да се то чује. Новац је "лош господар", али ту је моја Маја која о свему томе води рачуна... Јако верујем у њу, једна моја и једина је жеља када дође судњи дан и мени и њој, да ја ипак одем пре ње.
"Никада нисам јурио каријеру"
Жељко Самарџић недавно је говорио за Курир о оствареним и неоствареним жељама, породици и каријери која му се како каже, случајно догодила.
Фото: АТА имагес
- Имао сам интересантно детињство, ја сам официрско дете. Селили смо се, мењали градове и републике. Први разред сам завршио у Никшићу, други у Игалу, трећи сам већ био у Мостару, четврти, пети, шести и седми био у Задру, а у осмом сам се вратио у Мостар.Прву љубав из раног детињства према музици осетио сам кад би долазили гости, покојна мајка ме је често молила да отпевам нешто, ја се попнем на столицу узмем гитару и певам. Мајка је осетила мој таленат а и сама је лепо певала. Онда су ме ту они као частили... - говорио је Жељко и открио да никада није маштао да буде познат:
- Али никада то нисам схватао као своју будућност све док у Задру нисам одгледао фестивал "Сан Ремо" и док се нису појавили ликови из моје ране младости које сам обожавао попут Том Џонса којег сам касније у упознао у Београду. Десила ми се каријера, заиста је нисам јурио. Коцкице су се сложиле, а Београд је град у коме сам остварио све своје снове.
БОНУС ВИДЕО:
