Због свега што га је пратило, многи су знали његово име, али ретко ко је имао прилику да га заиста види или чује.
Причало се о његовим обрачунима широм Београда, али је Кнеле за многе остао енигма. Био је зачетник специфичног стила – тренерка увучена у чарапе, пиштољ за појасом и патике које морају да се виде.
Његов најближи пријатељ из детињства био је Радован Лагунџин, звани Жабац, познат још из основне школе по бурном темпераменту. Касније су га често упоређивали са злогласним Ранком Рубежићем.
Прочитајте још
У сукобима није бирао средства – од ножева и пиштоља до бомби и секиреса, користио је све.
Иако су били сушта супротност – Кнеле је био ватрени навијач Звезде, идол му је био Гишка и преферирао је "поштене" туче, док је Жабац навијао за Партизан, дивио се Ранку и радије посезао за оружјем – њихово пријатељство било је нераскидиво. Кнеле је био отворен, омиљен у друштву, док је Жабац био затворен и неповерљив, али је Кнелету слепо веровао.
На Жапчевој сахрани, Кнеле је рекао:
- Дубоко нас је погодила спознаја да те више нема, и да те више никада неће бити. Одрастали смо раме уз раме. Живот нас није мазио – заједно смо прошли кроз прве утакмице, прве борбе, прве љубави и разочарања. Веровао сам да нас ништа не може раставити. Али ово... ово је изван свега што човек може да победи.
БОНУС ВИДЕО
