"ПЛАЧ ВИЗАНТИЈЕ": Поезија Тихане Тице која оваплоћује истину

Велики љубитељ Кафке, заљубљеник у поезију и речи, Тихана Тица негује слојевитост и симболику, хришћански и митолошки елементи су део њеног стваралаштва. Дубока филозофија открива људско ништавило и суштину трагања током живота. Где је и шта је оно право? Који су наши корени и почеци, за чим трагамо? 

У наставку текста, Тихана ће се представити са своје две песме "Плач Византије" и "Лазариција". 

ПЛАЧ ВИЗАНТИЈЕ

У ропцу си рађала
Нови свет 
Непријатеља 
Што је разапео
Твоје симболе по платну ништавила
Исписујући њима
Опроштајно писмо.

Нећеш се више враћати 

Јер двапут се не можеш оваплотити
У истом сјају.

Посмртно слово
Одржала си достојанствено
Умирући полако 
Утапајући се у друге облике
Арабеске 
Неразумљиве некадашњим савременицима. 

Фото: Принтскрин/Фацебок/Тихана Тица

Нико на твоју патњу није обратио пажњу. 
Није се обазрео на речи
Писане крвљу 
Клинастом азбуком
Што нестаје у измаглицама историје 
Поновљена на страним језицима 
Као знаменито откровење. 

Постала си само мост између некада и сада.

Од сваке културе преживи тек фрагмент. 

Од сваке спознаје тек сенка
Од теореме једна дефиниција
Од човека што је давно дисао 
Кост којом се Космос загрцне
При халапљивој глади за брзом храном. 

Ожиљци као рецке Времена 

Остају утиснути у пејзаже пролазности.

Наше ће нас ране надживети.

 

ЛАЗАРИЦЕЈА

Колико сам само пута умрла
Поново се родила 
Устала из пепела
Васкрсла из загробног живота
Покривена властитом крвљу
Као приликом првог доласка на свет.

Све силе хтонске 
Ћудљиве 
Хировите
Нису биле кадре да ме прате.
Спрече ме да изнова закорачим
По земљи које су ме лишиле.

Имам девет живота као мачка
И увек се дочекам на ноге.

Свуда одзванја зов:
"Устани! Устани!"

Нема компромиса са смрћу.

Ко је Тихана Тица? 

Тихана Тица (1989) дипломирала је на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Мастер рад „Платонистички елементи у византијском песништву“ одбранила је на истој катедри и тиме стекла звање Мастер професор језика и књижевности. 
Објављивала је песме и кратке приче у разним зборницима, сајтовима неафирмисаних писаца, од чега би издвојила учешће у пројекту „Млади долазе“ Удружења књижевника Србије у Београду и причу у Зборнику Милош Црњански из Беча; учествовала је на књижевним вечерима; писала рецензије и приказе књига; приредила збирку песама проф. др Павла Станковића, „Бечка свитања, београдски сутони“ 2017. године и 2018. објавила је роман првенац „Устоличење јарца“, који је добро прошао код читалачке публике.
Била је стипендисткиња Гете института у Београду 2014. године и неко време провела је на усавршавању у Немачкој. 
Живи и ради у Београду.

Фото: Принтскрин/Фацебок/Тихана Тица

Зашто бити део "Културног корена"? Зато што је изузетно важно доприносити култури када се праве вредности заборављају или што цитат каже "Култура је мост између прошлости и будућности." Ми смо ту да пружимо шансу да талентовани људи дођу до изражаја, да се чује за њихов рад, да се чује глас. Ми смо ту да ујединимо сваког човека у лепоти и искрености уметности, као и све уметнике из различитих области.

Уколико желите да будете део овог културног додатка, радове можете слати на следећу маил адресу: нпортал@новости.рс

БОНУС ВИДЕО: