- Има црних дана, има и црњих дана. Када су црни, осамим се, сакријем се од људи без жеље да склоним тугу или побегнем од ње. А када су црњи дани, окупљамо се моја ћерка Даница, Маркова девојка Маја и сестра од тетке и ујака и покушавамо да се мотивационо подигнемо. Плачемо и смејемо се. Сва срећа па нам црњи дани не долазе свима у исто време, што нам омогућава да се међусобно храбримо. Живим у стању да је све ово привремено, да ће се Марко одједном појавити и да ће све бити као пре. Тај утисак привремености ме држи на површини. Понекад ми се учини да чујем његово "Цако". Тако ме је звао откако смо били деца - прича Невена.

Фото: С.Бабовић/Јутјуб,принтскрин

 

 Поново се повезао са старим пријатељима, блиско сарађивао са управником Крушевачког позоришта Браниславом Недићем, дружио се са фамилијом која нам је преостала. Тамо се осећао слободно. У Крушевцу је проналазио мир који у овом лудом Београду није могао да има. Желео је да се одужи на неки начин средини из које је потекао. Прошле године за Бадње вече отишли смо испред Цркве Лазарице на ложење бадњака. Били смо срећни. Снег је падао. "Морам да позовем Мају да јој кажем како лепо пада снег" рекао ми је - открива Невена.

Каже да је Марко био одговоран човек, једнако према људима, публици, према послу коме се давао до краја. Много пута је играо болестан, нерасположен, под температуром.

- Мада је имао температуру и осећао се лоше, није хтео да се због његовог изостанка откаже "Лет изнад кукавичјег гнезда", култна представа Београдског драмског позоришта. Био је 25. септембар. Сала је била распродата, као и за свако извођење. Послао је поруку "Не отказује се". Мартини је његова улога живота - сећа се Маркова сестра. 

Фото: Н. Скендерија

 

Представа, ипак, није одиграна јер су колеге када су виделе како лоше изгледа позвале Хитну помоћ. Марко је завршио је у КБЦ "Драгиша Мишовић", прво пријемно одељење, убрзо полуинтензивна, а недуго затим и интензивна нега.

- Била сам убеђена да ће се извући, чак и када су га прикључили на респиратор - изјавила је Невена. - Веровала сам да ће, као много пута до сада, пронаћи пут да нам се врати. Мислила сам да он једноставно не зна да умре. Слала сам му поруке, али одговора није било. А онда шок неверица, јаук, празнина - прича она.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".