Познато је да је Габи Новак била у браку са кантаутором и песником Арсеном Дедићем. Пар је добио сина Матију који је био врхунски пијаниста. Преминуо је ове године.
- Када сам је упознао, била је удата. Испрва смо били пријатељи и сарадници, а када се развела, није ми баш много веровала јер је, као колегиница, с неверицом слушала о мом ранијем животу. Убрзо је моје пријатељице једну по једну слала кући. У једном тренутку обоје смо схватили да не можемо једно без другог. Одлучили смо да од тога не правимо велику љубавну причу, већ смо једноставно почели да живимо заједно", причао је Арсен Дедић о почецима своје љубави с Габи Новак, с којом је провео 42 године у браку.
Упознали су се 1958. године испред телевизијског студија на углу Шубићеве и Звонимирове. Арсен је убрзо почео да пише песме за Габи.
Фото: Душан Мишић
- Упознао нас је текстописац Марио Боглиуни. Рекао ми је да је из Шибеника дошао неки Игор Кримов, који се заправо зове Арсен Дедић. Био је тако мршав, блед... као неки дечачић. Арсен је урадио превод за песму „Нетко бдије надамном" за мој први ЛП 1962. године. Стално смо комуницирали и постали веома добри пријатељи, као брат и сестра. Наше пријатељство било је лепо и нежно - говорила је певачица.
Прочитајте још
Песник Арсен Дедић је био ожењен Весном Матош, нећаком Антуна Густава Матоша, са којом је имао ћерку Сандру. Тај брак је сколпљен када је имао 24 године, али је потрајао само три године. Габи је иза себе већ имала брак с Богданом Дебењаком, док је њен други муж био композитор Стипица Калогјера. Арсен и Габи су прво били дуго познаници, а онда се међу њима родила љубав. После тога их ништа није могло раздвојити.
Габи је остала у другом стању, али је током несрећних околности изгубила бебу.
- Неко ју је назвао док сам био на путу и рекао да сам настрадао у саобраћајној несрећи. Тај шок изазвао је побачај. Габи је касније пристала да се уда за мене, али тек након што нам се родио син Матија - присетио се Арсен тих тешких дана.
Врло је била тешка за познати пар 2004. година, када је кантаутор имао трансплантацију јетре у Универзитетској болници у Падови.
Фото: АТА имагес
- У болници сам имао своју собу, а на зиду је висила слика распетог Христа. Гледао сам како се његова сенка током дана мења. Имао сам телевизор и ЦД плејер, али их нисам ни једном укључио. Хтео сам да се суочим са самим собом. Боркесовски речено, то је био пут ка себи. Док живимо у овом хаосу, свесни смо других, а најмање себе. Болест ми је дала прилику да се спознам - говорио је уметник.
- У себи сада имам нови елемент. Стање ми је стабилно, а крвна слика ми је као код младића, што није природно јер нисам живео као узоран младић. И даље се чудим како сам тако лако отишао у Падову - када сам ишао на операцију, заспао сам у колима мислећи да ме возе у Опатију - шалио се Дедић неколико месеци после операције.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
