Она се са сцене повукла у јеку славе, одселила се у Америку, тачније на Флориду. Тамо се удала, и то два пута, водила је велику битку са вишком килограма, али и за здравље свог сина Филипа, који је рођен без слуха.
Када је о Аници реч, нарочито је интересантно то да се она на естради појавила као дете, када је имала свега 13 година. Она је своје певачке обавезе морала да уклапа са школом, а колико је то било тешко открила је својевремено, говорећи за лист "Сабор". Текст у којем је изнела и бројне занимљиве детаље из своје биографије преносимо у целости:
Први одлазак у иностранстранство пре неколико година за Аницу Миленковић, млађану певачицу био је пун изненађења. Ипак, највеће је било то што су се на улицама Шведске могли видети аутомибили непознатих фирми, а наших фића "ни од корова". У њеном родном Касидолу било их је у свакој авлији. У међувремену певачица је израсла из буцмастог девојчурка у лепу, витку девојку, помало срамежљиву, али веома причљиву. Више се не сећа колико је пута прешла државну границу.
- Тешко је било бити ђак и певач у исто време. Колико сам туговала, патила и плакала само ја знам! После часова, моји вршњаци су ишли на сеоске светковине и забаве, а ја сам журила на концерте, гостовања на радио и ТВ-станицама. Путовала сам, враћала се касно кући, била хронично неиспавана.
Прочитајте још
- Нисам стизала да научим нове лекције, па се дешавало да ме поједини професори због тога коре и пред целим разредом ми "очитају" одобро предавање. Једном ме је професорка историје поштено изрибала и избацила са часа. Две недеље нисам била у школи због естрадних обавеза, а она ме је прозвала да одговарам. Била сам неспремна. Рекла је да школа и естрада не иду заједно, али мислим да је била и мало љубоморна, јер сам ја у то време зарађивала више од ње.
Жали Аница што са вршњацима није бише проводила слободно време, ћаскала и шалила се. Свесна је да није одрасла попут друге "нормалне" деце, али је с друге стране, како каже, рано научила тајне естрадног заната, упознала је разне људе, добре и лоше, искалила се, стицала животно искуство и одговорност. Успела је да стекне диплому економске школе. Данас се ретко виђа са другарима из школске клупе и старог краја. Свако је кренуо својом животном стазом - многи су се већ оженили, удали, и основали породице, неки су у иностранству, а има и оних који су наставили школовање широм Југославије.
- Срећна сам што сам стекла два права пријатеља. То су Љиљана и Милица, искрене другарице, које ме подржавају у послу, радују се мојим успесима, делимо добро и зло. Међу нама нема сујете, зависти и љубоморе.
Аница је последњих месеци неухватљива. Откако се појавио актуелни албум, стално је на путу, а њена адреса је "задње седиште" аутомобила. Ту је јастук, ћебе, неке грицкалице, прибор за личну хигијену, "крпице". Није много луксузно и пространо, али служи! Певачица вели - тако је како је, а све због посла и публике! Докле? Не зна се, док год је траже! Са новим песмама не "пуца" на естрадни врх, али жели да са сваком наредном касетом направи помак. Све је добро, сем тапкања у месту!
Недостају јој сан, одмор и разговор, али онај искрени. Јер, има потребу да се "испразни", отвори и олакша душу, повери шта је све боли.
- Раније сам живела са оцем и он је водио рачуна о мојим пословним обавезама. Али, морали смо да се разиђемо, јер су нам погледи на будућност различити. Обоје смо били нови у овим водама и много смо лутали. Тата је више гледао тренутну ситуацију, а ја сам имала силне жеље и планове за даље. Као отац, сигурно је желео најбоље за своје дете, али... Он је недавно постао отац по други пут. Моја полусестра Јелена има пет година и преслатка је. Сви кажу да личи на мене, а ја је из милоште зовем моја маскота. Појавила се у једном мом споту. Последње две године живим са мајком и као да смо се током тог времена тек упознале. Никако да се напричамо! А сада је и за причу мање времена, јер има пуне руке посла. Наиме, она се опет удала, за дивног чика Драгчета, који има сина, а он је недавно постао отац три медене девојчице. Тројке су сада главне у кући! Оне траже много пажње и времена. Све их волим као род најрођенији и осећам их као своју породицу! Али, по мало сам на тројке и љубоморна. Ја сам у другом плану, никако да ме укућани саслушају до краја.
Поверава нам Аница да две недеље није била код куће, али ће првомајске празнике провести ленчарећи. Пропао јој је уговорени викенд у иностранству, јер није добила визу. Мада се са другарицом договорила да иду у биоскоп, не верује да ће стићи. На дан нашег сусрета допутовала је у пет ујутро, спавала до осам, а у редакцији била пре једанаест. Чекала су је још нека јурцања по граду и завршавања послова. Другарица ће јој опростити, отићи ће у биоскоп ових дана.
Нада се Аница да ће наћи мало "луфта" током празника и скокнути у пицерију, јер је њено омиљено јело пица са много кечапа. Зна по нешто да скува - супу, јаја, шпагете... има времена за кулинарство, научиће! Сада би желела да усаврши енглески језик, који је учила у школи. Нервира се што у иностранству не може да каже шта жели, јер јој увек "недостају" две-три речи. Када је у Бечу, у помоћ јој прискачу рођаци, који обично иду са њом у куповину или ресторане. Али, волела би да може и без њихове помоћи да изађе на крај са продавцима и угоститељима. Треба наћи само мало слободног времена, па ће узети приватно часове. Али, тако је било и са часовима соло певања. Када је имала мање обавеза ишла је код колегинице из Бугарске, настањене у Југи, Виолете Вили Реј. Сада нема времена за то!
А ко се стара о Аничиној каријери? Ко завршава послове око плоче, гостовања, ТВ-емисија?
- О томе рачуна води моја друга породица - "Зам". Много су ми помогли и заиста сам им захвална. Не идем често у њихове просторије, али кад год дођем слатко се испричам са Ганетом Ђокићем. Он ме гледа као своје дете. Шалимо се и ретко прозборимо о послу. О томе више брине музички уредник Саша Поповић. Е, сада ћу вам мало њега оговарати! Опростила сам му нешто што је рекао, али му никада то нећу заборавити. Када сам снимала касету и дошла први пут у "Зам", да понудим материјал, био је тамо само Гане. Сале није стигао на састанак. Касније ми је Гане признао шта је уредник "набацио". Саветовао је Ганета речима: "Знаш не могу да дођем на састанак, имам силног посла. Али, ти преслушај песме и ако је она мала још дебела... немој је узети!" Јао, како ме је то заболело! Пре годину и по дана сам смршала дванаест килограма, а мислим у међувремену и још који. Нисам ни знала да то миже да буде преломно за моју каријеру!
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору" 12. маја 1997. године. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".