Доживотни председник СФР Југославије Јосип Броз Тито био је несвакдишањи човек који и данас, четири и по деценије после смрти, и даље интригира јавност. Неретко можемо чути спекулације да је умро као муслиман, међутим, ова информација никада није потврђена, као ни бројне друге теорије завере о његовом идентитету. Али, овој теми опширно је говорио 2003. тадашњи муфтија Исламске заједнице Србије Хамдија ефендија Јусуфспахић у интервјуу који је дао Радио Београду.
Интервју са поглаварем исламске заједнице, који више није међу живима, тада је подигао велику прашину. Наиме, Јусуфспахић је изјавио да је за Титово наводно прихватање ислама сазнао после његове смрти.
Фото: Википедија
Тито у последњим данима читао куран
"Када је умро Тито, заједно смо ишли ја и амбасадор Алжира Абдул Хамид Аџали да се упишемо у књигу жалости. Таман кад смо дошли тамо, угледао ме је Берислав Бадурина, ваљда се тако звао, његов шеф кабинета или лични секретар", говорио је у поменутом интервјуу.
Ако је веровати муфтији, између Титовог секретара, који му је пришао да га поздрави и њега вођен је овај разговор.
Прочитајте још
"Честитам вам".
"Шта ми честиташ, побогу брате? Човек је умро, шта ми честиташ?"
"Умро је у вашој вери!"
"Шта", запрепастио сам се ја."
"У вашој вери. Умро је читајући Куран. Куран је трећи пут читао..."
Јусуфспахић је питао шта да ради са тим сазнањем.
"Да знате то, и ништа више", одговорио му је Бадурина.
Бадурина је потом на француском језику о истој теми разговарао и са амбасадором Аџалијем. Након што су се муфтија и амбасадор уписали у књигу жалости, Бадурина им је, по сведочењу Јусуфспахића, рекао:
"Видећете кад буде сахрањен. Биће (на надгробном споменику) само име и презиме, година рођења и година смрти, јер тако се муслимани сахрањују".
Муфтија је тада причао да му је Бадурина открио и да је последњих дана Титовог живота, на столу поред његове болесничке постеље у Клиничко-болничком центру у Љубљани, стајала само једна књига – превод Курана.
Фото: Профимедиа
5 година након Титове смрти сазнао нове инфомрације
У разговору са новинаром Радио Београда, Јусуфспахић се сетио и да је пет година после Титове смрти боравио у Каиру, да од председника Египта Хоснија Мубарака прими златни орден за рад на афирмацији ислама. Игром случаја, тамо се поново срео и са Абдул Аџалијем, који је у то време био амбасадор Алжира у Египту.
Тема каирског разговора су били Југославија и Тито. Муфтија је од алжирског дипломате тражио да пред Мубараком понови шта је чуо од Титовог секретара. И амбасадор је изјавио да му је Бадурина рекао да је Тито умро као муслиман.
Јусуфспахић га је упитао шта је урадио са том информацијом. Абдул Аџали му је одговорио да је о свему обавестио министарство спољних послова Алжира.
Фото: Профимедиа
Упознао Тита у Египту
Београдски муфтија је репортеру Радио Београда изјавио да је Тита упознао у Египту.
"Ја сам се више пута срео са Титом. Срео сам се са њим и као студент у Каиру. Био сам студент исламско-теолошког универзитета. То је најстарији универзитет на свету. Ал Азхар се зове. Био сам тамо професор у југословенској допунској школи када смо се први пут срели. Тито је дошао у наш клуб, Клуб Југословена, и питао: 'Ко од вас, децо, говори арапски?'. Био сам једини који је у то време од омладине говорио арапски. Онда је Тито рекао: 'Учите децо арапски, јер арапски је језик будућности", рекао је муфтија пре 22 године.
Чести сусрети довели до великог пријатељства
Када је у децембру 1967. дошао у Југославију и постао београдски муфтија, његови сусрети са Брозом постали су релативно чести, а познанство се претворило у пријатељство.
"Чим сам дошао, упознао сам се са свим арапским амбасадорима у Београду и свима је било драго што сам ја дошао као главни имам, односно муфтија у Београд. И они су ме позивали на ифтаре. Ми смо се окупљали, тако да је Тито вероватно сазнао од обавештајне службе да се међу дипломатама налази један са чалмом који је стално ту, и тако даље, и кога други амбасадори зову, и који говори арапски, и коме је жена Арапкиња, а он је Југословен и тако даље. И Тито је тражио да се видимо", објашњавао је.
Како је рекао, велики пријатељи постали су током 1968. године. Прво је за време студентских демонстрација муфтија позвао студенте да се повуку, "да пођу у библиотеке и буду у учионици", а према њему, многи су га студенти муслимани послушали, због чега је сутрадан добио позив да дође код председника.
"Тито је хтео да ми захвали на мудром држању. Петар Стамболић је тада предложио Титу да мени дају некакав орден. Ја кажем: 'Господине председниче, ако ви мене одликујете, ја више не могу говорити. Сви ће рећи да ја говорим за орден. Немојте тако, ако треба орден, онда га дајте мојој вери'", рекао је тада муфтија.
Фото: Википедија
Патријарх Герман клекнуо пред Титом
Затим је добио позив на свечани пријем поводом 29. новембра, Дана републике. Представнике верских заједница предводио је Његова светост патријарх Герман.
"Мене је изненадило то када сам видео да је патријарх Герман клекнуо на колено и пољубио Титу руку и честитао му празник. Исто је то учинио надбискуп Букатко. Ја нисам ни клекнуо, ни пољубио руку, него сам се поздравио и честитао празник председнику. Пришао ми је Хакија Поздерац, тадашњи министар финансија ваљда, и рекао: 'Ваља мало теменат, ефендија'.
А ја му само рекох: 'Алаху, Богу једном'".
Тито је тада намеравао да одржи здравицу за национални празник, али је видео да представници верских заједница немају чашу у рукама и кренуо је да им додаје. Муфтија је видео да је и њему намењена чаша, покушао је да је ескивира тако што је рекао проти Смиљанићу који је био иза њега:
"Оче прото, ово је за вас".
"Доајен дипломатског кора Сами Сакар, ирачки амбасадор тада, видим подиже руке и мени честита на овој мојој муци. А ја се презнојих сав, нисам смео да узмем чашу, није по верским прописима... Сви су тада мислили да сам завршио своју каријеру на великим пријемима, да сам на почетку самом завршио каријеру са Титом. Сели смо после у црногорски салон, а после пола сата појавио се Тито са Јованком, Миком Шпиљком и Владимиром Поповићем, и одмах ми рече: 'Млади ефендија, одби ти чашу и председнику државе!', сећао се муфтија.
Муфтија је тада стао у своју одбрану, да такво зло Титу није могао да учини, да из његове руке прими нешто што Бог забрањује. Како је рекао, њему нико не би замерио пошто је млад службеник, али би можда рекли:
"Види, Тита, зулумћара, тера хоџу да јавно гази веру".
А Тито је на то, наводно, одговорио:
"Е, па такви су муслимани. Најчистији, најприврженији, најоданији, најпоштенији, никада проблеме нисмо имали са муслиманима."
Муфтија Јусуфспахић је у наредних двадесетак година постао човек коме се Тито обраћао за савете у вези са арапским светом и питањима југословенских муслимана. И никада се, наводно, није догодило да се виде, а да не разговарају о питањима исламског веровања.
"Питао ме је како ми замишљамо Бога. Кад сам му објаснио, био је изненађен. Рекао је, па то је врло блиско историјском материјализму. Ја сам му рекао и да је руски револуционар Лељин своју чувену паролу 'Учити, учити и само учити' преузео од Алаха, који такође каже да човек стално треба да чита и образује се."
Фото: Профимедиа
И клањао пред Титом
Муфтија је тврдио да је пред председником СКЈ чак и клањао.
"Кад би о нечему разговарали, ја сам се трудио да све што кажем поткрепим наводима из Курана. Нађем то и прочитам му. Занимало га је шта је у нашим молитвама. Због тога сам клањао пред њим на српском језику, да би он знао шта говоримо, како се молимо", објашњавао је.
Разне теорије о Титовом идентитету
Од тога да је био масон и аустријски Јеврејин, којем је дођељен идентитет Јосипа Броза из Кумровца, преко тога да је тај идентитет уствари преузео руски агент или да је био брат Винстона Черчила, до тврдње муфтије Јусуфспахића изнијете у овом интервју да се вођа југословенских комуниста пред смрт преобратио у муслимана.
Муфтија Јусуфспахић, иначе рођен у Бугојну, је био озбиљан човек и не изгледа логично да у потпуности измисли овакву причу, али је могуће да се, лак на језику, какав је био, мало "заиграо", пе евентуално Титово интересовање за Куран накитио тако да афирмише ислам. Тим прије што нико од Титових најближих сарадника, лекара који су га лечили и помоћног медицинског особља Клиничког центра у Љубљани никада није поменуо преобраћење на ислам.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
