Његов колега, Ирфан Менсур, својевремено је причао о свом пријатељству са Ланетом, које је трајало дуже од 40 година.
Осим бројних тренутака за памћење, покојни пријатељ у аманет му је оставио оригинални надимак.
- Наше другарство почело је када сам дошао у Југословенско драмско позориште давних седамдесетих година. Воја Брајовић и Лане су већ увелико били део ансамбла и срдачно су ме прихватили. Ланету је било компликовано да запамти моје име, и када смо се упознавали, рекао ми је: "Јој, је л' могу да те зовем Ари?" Рекао сам му да може и од тада сам цео живот за њега био Ари - испричао је Ирфан и додао да га је Гутовић у последњој поруци назвао управо тим надимком:
Фото: Зоран Јовановић Мачак
- Док је лежао на Војномедицинској академији, где се поред ковида борио и са другим респираторним проблемима, послао ми је поруку: "Ари, много сам матор." Два дана након тога је преминуо.
Захваљујући Ланету, Менсур је заволео риболов:
Прочитајте још
Фото: Н. Фифић
- Заразио ме је пецањем. Због њега сам купио опрему, па смо често одлазили у Крчедин и пецали. Налазили смо се у четири ујутру и одлазили да ловимо рибу. Са собом смо често носили и вреће за спавање. Сећам се да су нам једне ноћи свиње појеле све што смо понели од хране. Лане је пецање волео до краја живота, а ја сам врло брзо одустао од тога јер сам схватио да ми не прија. Без обзира на то, Лане и ја смо били веома везани, прави пријатељи.