У данашње време, када многи људи осећају страх, немир и тескобу, духовна сигурност постаје важнија него икада, а њу људи најчешће траже или би требало да је налазе у свом дому.
Фото: Јутјуб принтскрин/Манастир Подмаине - ПРОПОВЕДИ
Према православном учењу, дом није само место становања већ и духовни простор који може постати светилиште, али и мета невидљивих, нечистих сила. Црква вековима учи да духови таме траже пукотине кроз које могу да наруше породични мир, унезвере укућане и удаље их од Бога.
Нечисте силе, како наводе свети оци, не долазе само кроз очигледно зло, већ често тихо, кроз немар, празноверје, псовку, одсуство молитве и удаљавање од светиња. Уколико у дому нема места за Бога, према речима светих отаца, врло брзо може бити места за нешто друго — оно што човеку одузима мир, љубав и наду.
Управо на ту тему говорио је и отац Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, који верницима поручује да постоји једноставан, али моћан начин да се духовна заштита поврати, а дом учини местом где зло нема приступ.
– Свети Јован Златоусти каже да у дом где се чува Свето Јеванђеље, на посебно одвојеном месту, на полици, пожељно је да буде упаљено и кандило, да том дому нечисте силе тешко приступају. Па још ако родитељи и деца целивају Свето Јеванђеље, поклоне му се... Уз свето тело и свету крв Христову, Свето Јеванђеље је најсветије – објаснио је отац Рафаило.
Прочитајте још
Свети Николај Охридски и Жички у својим Мисионарским писмима, позивајући се на духовно виђење светог Јована Вострског, разоткрио је страх демона одтри неизмерно моћне ствари у животу хришћанина.
У 157. писму из Мисионарских писама владике Николаја Велимировића, овај угодни Божији писао је о дубоком духовном виђењу светог Јована Вострског, који је, у тренутку молитве, угледао демоне. Овај необични сусрет разоткрива страх паклених сила од три ствари које су изузетно моћне у животу хришћана: крста, освећене воде и причешћа.
„Прочитао си негде причу из живота светог Јована Вострског. Једном, кад је овај блажени Јован стајао на молитви, отвори му се духовни вид и он угледа демоне. Нити су се смели приближити човеку Божијем, нити су се хтели далеко од њега удаљити. Видећи да су обузети страхом, Јован их упита: 'Од чега се највише плашите?' Демони одговарају: 'Од три ствари: од онога што ви хришћани носите око врата, од онога чиме се мијете у Цркви, и од онога што једете у Цркви.'
Опет упита човек Божији: 'А од овога трога, чега се највише плашите?' Одговорише му демони: 'Од онога што једете у Цркви.'
Зар ти ово није јасно? Оно што хришћани носе око врата јесте крст. Оно чиме се крштавају или кропе у Цркви јесте освећена вода. А оно што једу у Цркви јесте свето причешће.
Крст је знамење победе кроз страдање из љубави. Освећена вода чисти и означава чистоту духовну и телесну. Причешће је небеска трпеза, на којој се предлаже души за храну тело и крв Божија. Зар је, дакле, чудо што паклене силе дрхте од овога трога?
Оне дошаптавају људима сасвим супротне савете, и то: да пошто-пото избегавају свако страдање, чиме хоће да из срца људских искорене љубав и човекољубље; да живе у греховној нечистоти, чиме хоће да учине људе својим поданицима и блиским сродницима, и удаље их од пречистог Бога; и да море и уморе душу своју глађу, не дајући јој никакву божанску храну – за којом душа по природи чезне – но да се хране само земаљском храном, као животиње.
Фото: Википедија/Shutterstock
А причешћа се највише боје паклени духови, јер оно представља круну човековог узвишења и сједињења с Богом.“
Ово писмо владике Николаја нас подсећа на моћ и значај светих тајни и знамења у хришћанској вери, али и на унутрашњу борбу коју води сваки верник, настојећи да живи у складу са божанским начелима и у заједништву са Христом.
(Религија)
