Бранко је остао запамћем по улози чувеног Листера у серији "Породично благо", "Грлом у јагоде", "Стижу долари" и многим другим. Глумац је са супругом Весном провео више од 50 година заједничког живота. Пре неколико дана, супруга је обележила дан кад је рођен и о томе искрено говорила за "Блиц" , а очи су јој биле пуне суза.
- Нисам особа од гробља, не идем тамо, али наравно тог дана сам отишла. Цвеће које сам му купила за гроб је било пламено цвеће, на весеље - рекла је Весна са очима пуним суза. Ми имамо сина и ћерку, имам и унучиће, али као да их немам, превише су далеко, а ови овде београдски ме не користе онолико колико бих ја могла да им пружим и користим, јер деца тврде да сам ја превише строга и било ми је потребно да имам децу коју ћу да мазим и пазим.
- Супруга глумца је и лепо и ружно, зато што је тај глумац посвећен свом послу. Мој муж је имао на првом месту Југословенско драмско позориште које је горело, па се градило, па су следећа два, три места била испуњена другим стварима, па тек онда породица и деца. Децом сам се ја бавила, она су доктори наука. Није ми то сметало, али ми сада, када њега три године нема ужасно смета, што ја даље нисам научила да живим без њега. Сада, три године касније ми је много теже, него у првих годину дана када ми је било све свеже. Сад знам да је ампутирано пола мене. Недостаје ми у свим тренуцима. Волели смо да примамо госте, били смо гостпримиви, да идемо по кафанама, да путујемо заједно. Децом се нисмо бавили, он је ишао на родитељске састанке, а пошто су деца ишла у исту школу где је и он ишао, сматрала сам да би он требало њима да се позабави. Једном је био на родитељском и рекао: “Сада сам био и више никад”, а онда сам ја рекла: “Е, ја никада”. Нисмо ишли ни он ни ја, а деца су се добро ишколовала.
ФОТО: Т. Ћирић
Без обзира на то што је био посвећен глуми, никада се није либио кућних послова:
- Била је подела послова код нас. Субота је била његов дан, обожавао је Каленић пијацу, и тамо је има човека за кобасицу, жену за јаја, сир. Био је доста ренесансна личност. Мешала сам му се у посао, давала сугестије. Била сам његов велики критичар. Он је заправо умро радећи паралелно две улоге, од који је једна била главна. Он је говорио: “Не, ја немам снаге за ово, не могу ја то, а ја сам му рекла: “Јеси ли ти нормалан, први пут у животу имаш главну улогу. Ниси играо ни Хамлета, краља Лира, ова улога писана је за тебе” - говорила је Весна, присећајући се кобног тренутка када је Бранку позлило:
Прочитајте још
- Он је дошао кући са те пробе, позлило му је, у 11 сати је превезен у Хитну помоћ, одакле више није изашао. Моји бивши студенти су апсолутно све улагали да га одрже у животу и излече. Умро је од сепсе, 36 дана касније. Имао је он разноразне операције, а из свих тих операција је излазио као победник, али из ове није. Сваки дан сам ишла код њега, сви су ми отварали врата. Последњи пут кад сам га видела, он се топио преда мном. Није имао никакав малигнитет, али као да ју је имао, тако је све изгледао. Узела сам његову руку да пољубим, а он се тргао и рекао: "Ја теби треба да пољубим руку". То су биле последње две реченице које смо разменили.
БОНУС ВИДЕО:
