Успоравање ротације Земље, процес који је започео пре милијарду година и који траје и дан-данас, могао би да има одлучујућу улогу у трансформацији првобитне атмосфере. То потврђује студија међународних научника објављена пре четири године, према којој је - дужи дан повезан са нивоом кисеоника.
Замишљени механизам заснива се на наизглед споредном фактору: трајању дана. Према доступним подацима, пре око 1,4 милијарде година, један дан на Земљи трајао је 18 сати. Данас је тај интервал 24 сата и наставља да се продужава, иако врло споро - за нешто мање од две милисекунде по веку. Разлог за то је добро познат: гравитациона интеракција са Месецом, која делује као кочница за ротацију Земље. Али какве то везе има са кисеоником?
Према речима Грегорија Дика, микробиолога са Универзитета Мичиген, дужина дана могла је да утиче на начин на који су фотосинтетски микроорганизми, а посебно цијанобактерије, производили кисеоник. Више сати светлости значи више времена за фотосинтезу. Овде се мисли на такозвани Велики догађај оксидације, који се десио пре око 2,4 милијарде година, када су нивои атмосферског кисеоника значајно порасли. Други сличан догађај, познат као Неопротерозојски догађај оксигенације, одиграо се између 550 и 800 милиона година.
Истраживање се надовезује на посматрања из вртаче Средњег острва у језеру Хјустон, где се налазе микробни слојеви за које се сматра да су слични онима који су постојали на раној Земљи. Ти биолошки слојеви садрже микроорганизме који се такмиче за простор и светлост: сумпорне бактерије које су активне ноћу и фотосинтетске цијанобактерије које су активне дању.
Према речима Џудит Клат, геомикробиолошкиње са Института Макс Планк, цијанобактерије започињу фотосинтезу тек после неколико сати изложености светлости, чиме се смањује користан временски прозор за производњу кисеоника. Током краћих дана, ово ограничење било би још израженије, пише италијански сајт "Тецх еверyеyе".
Прочитајте још
Експерименти спроведени и у лабораторији и на терену, у комбинацији са математичким моделима, показали су да се кисеоник у микробне слојеве шири спорије него што се смењују дневна светлост и тама. Ово кашњење, ако се потврди, могло би делимично да објасни зашто оксигенација атмосфере није наступила раније.
- Два дана од по 12 сати нису исто што и један од 24. Дифузија кисеоника не прати линеарно промену светлости - рекао је Арјун Чену, из Лајбниц центра за истраживање тропских мора, сумирајући хипотезу.
Предложени модел успоставља везу између појава на веома различитим скалама - од молекуларног кретања унутар микроорганизама, па све до ротационе динамике система Земља-Месец. Хипотеза, иако још није дефинитивна, отвара нове перспективе о односу геофизике и биологије у раним поглављима историје наше планете.
(Тецх еверyеyе)
БОНУС ВИДЕО:
