У црквеном календару, овај дан је забележен црним словима, као подсећање на њихову храброст и непоколебљиву веру.
Верници верују да посебан значај овог дана може донети срећу у љубави, нарочито ако се придржавају одређеног обичаја – паљења свеће и молитве у цркви.
Свети мученици Адријан и Наталија били су супружници племенитог и имућног рода из Никомидије. Адријан је обављао дужност начелника у војводству и био је незнабожац, док је Наталија у тајности следила хришћанску веру.
Њихов брак је трајао само 13 месеци пре него што су се суочили са страшним искушењем мучеништва, али је љубав и међусобна подршка остала неуништива.
Када је цар Максимијан дошао у Никомидију, наредио је хапшење хришћана и њихово подвргавање мучењу. Близу града, у једној пећини, сакрило се двадесет троје хришћана, али су убрзо откривени. Након што су прво ишибани, а затим бачени у тамницу, изведени су пред начелника Адријана да им попише имена.
Прочитајте још
Адријан је, посматрајући њихову издржљивост, мирноћу и кроткост, упитао шта очекују од свог Бога. Чувши о блаженству које чека праведне, изненада је наредио писару: "Запиши и моје име са овима светима, и ја сам хришћанин!"
Цар Максимијан, изнервиран овим изјавама, упитао је Адријана да ли је "сишао с ума". Адријан је одговорио: "Нисам с ума сишао него сам к уму пришао." Као казну, цар је наредио да Адријана окову и затворе, одређујући дан када ће сви бити изведени на мучење.
Један од Адријанових слугу брзо је обавестио Наталију о мужевом обраћењу. Она се, далеко од туге, веома обрадовала што је њен супруг пронашао праву веру. Док је Адријан био окован у тамници, Наталија је долазила да му служи и бодри га, а у тренуцима када су га мучили, давала му је снагу да истраје.
После дугих мука, цар је наредио да се мученицима однесу наковањ и чекићем пребију руке и ноге. Адријан и двадесет троје хришћана издахнули су у претешким мукама. Наталија, уз још неколико благочестивих жена, узела је њихова тела и одвела их у Цариград, где су их чесно сахраниле.
Верује се да верници треба да запале свећу у цркви и помоле се следећим речима:
"Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше."
Овај чин, верују многи, може помоћи да се привуче срећа у љубави, као и да се инспиришемо снагом вере, оданошћу и храброшћу Светих мученика Адријана и Наталије.
БОНУС ВИДЕО:
(Ало)