Иако је решио пре пар година да се повуче из јавности, сваки Миланов потез се помно прати, али се такође ретко оглашава и на друштвеним мрежама.

Фото: АТА имагес/А. Ахел/Shutterstock

 

 

Он је веома посвећен црквеном животу, па тако неретко борави у манастирима, а и на Инстаграму дели фотографије са светих места или духовне поруке.

"Оца се не сећам, али пролазе ми слике из затвора"

Милан је веома везан за своју породицу - мајку и сестру, а певач је једном приликом говорио о оцу који је преминуо у затвору.

- Имао сам само пет месеци када је мој отац отишао у затвор. Зато га се и не сећам, али кроз главу ми пролазе слике из посета. Никада нисам имао осећај да имам тату, већ неког течу кога сам повремено виђао. Мој отац је због неког дуга убио извесног човека с којим је радио у пекари. После пет и по година саопштили су нам да је пао са скеле и погинуо, али не верујем у то. Мислим да се ради о крвној освети - причао је Милан својевремено и додао:

- Не знам какав бих био да сам растао уз оца, али одувек сам се осећао инфериорно. Када бих у друштву рекао да немам тату, изазвао бих сажаљење. Као да сам ја крив што је то тако. Најтеже су ми пала писма која је слао из затвора. Једном сам их случајно нашао и био сам потпуно изгубљен. Знао сам да га не могу вратити. Осетио сам колико му је свако писмо другачије, у неким се препознавао очај, понекад оптимизам. Мама ме је, упркос свему, издржавала и борила се за мене и сестру. Радила је у трафици, пеглала, чистила по кућама. Често је позајмљивала новац - рекао је Станковић пре више од деценије.

"Та рана никад неће зарасти"

Милан је такође тада открио да бол за оцем никада није утихнула, те због тога не прича често о њему.

Фото: Инстаграм принтскрин/ milanstankovic

 

 

- Болне приче постају много болније када се о њима говори кроз медије. Овде није реч о мистерији, већ о породичној трагедији која није медијска посластица, него рана. Она никад неће зарасти и најмање што бих могао да тражим јесте да људи не копају по томе - причао је Милан за "Сторy", који је на помен неразјашњене околности по којима му је отац умро реаговао речима:

- Има ли смисла у нечијој смрти тражити додатни одговор? За мене као дете које је кроз то прошло, сасвим је довољан хендикеп што сам растао без оца и то знају само они који су били у сличној ситуацији. Никада нисам имао намеру да причам о томе, јер је то моја интимна бол. Нећу ни сада да детаљишем на ту тему, не зато што се у њој крије богзна каква мистерија, већ зато што је то напросто много тешко.

Блиц