Новинар Ристо Ђого пронађен је мртав у реци Дрини 12. септембра 1994. године. Имао је само 38 година, а околности његове смрти и данас остају неразјашњене.
У јеку рата 1992. године, Ђого је основао новинску агенцију Срна и извештавао јавност о току сукоба, стекавши репутацију једног од најпознатијих ратних новинара.
Фото: Јутјуб принтскрин/ Risto Đogo
Водитељ који је освајао публику духовитим скечевима
Ђого је посебно запамћен по завршницама својих дневника у којима је, саркастично и иронично, коментарисао догађаје из рата. Исмевао је потезе бошњачких политичара, али и режим Слободана Милошевића. Ови скечеви донели су му велику популарност међу српском публиком, али и огорчење код Хрвата и муслимана.
Дневник је често почињао његовим пркосним поздравом са три подигнута прста, знак да га прате само национално освешћени Срби. Завршавао је на шаљив начин – понекад је „гледао у пасуљ“ или вадио пиштољ како би извео скеч пред камерама.
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин/ Risto Đogo
Смрт која никада није расветљена
Ђого је преминуо пред крај рата, у септембру 1994. Званични извештаји говорили су о несрећном случају, али постојале су озбиљне индиције да је убијен – тело му није било читаво, а околности смрти биле су мистериозне.
Њујоршки Тимес је у истраживачком тексту навео:
„Ристо Ђого, главни и одговорни уредник Телевизије Републике Српске, није у ноћи између 9. и 10. септембра 1994. пао с високе терасе хотела ‘Видиковац’ у Дрину и удавио се. Он је убијен.“
Ђого је тог дана био позван да води програм у Спортској дворани у Зворнику. Након концерта, отишао је на вечеру у мотел Видиковац. Седео је за столом са Гузином, када су га позвали да помери кола. Верује се да је пијани Ђого пао са терасе и утопио се у Зворничком језеру, где је пронађено његово тело.
Фото: Принтскрин
Каријера и живот Риста Ђоге
Ристо Ђого рођен је 12. фебруара 1956. у Калиновику, а од 1958. живео је у Сарајеву. Завршио је основну школу и Трећу сарајевску гимназију, а 1979. дипломирао журналистику на Факултету политичких наука са изузетним просеком. Радио је у Ослобођењу, на Радио-Сарајеву, и у предратној Телевизији Сарајево, где је прошао све функције – од новинара до главног и одговорног уредника.
Људи га памте као великог патриоту. Његов Дневник често је почињао реченицом „Помаже Бог“, а завршавао подигнута три прста у ваздуху, симбол снаге и пркоса у ратним временима.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
