Публика је памти из "Бољег живота", серије која је обележила њену каријеру.
Само једном у јавности је говорила о бившем супругу Митру Мркели, и њиховом растанку, открила је детаље брака али и борбе да након развода настави даље.
- Када жене кажу, а у последње време то често чујем: "Мој бивши муж је диван човек" мени је то безвезна прича. Поставља се питање, па зашто сте се онда развели?! Ја сам се удала из љубави, добили смо децу из љубави и то је сасвим довољно и сасвим дивно. Оног тренутка када смо схватили да смо ипак два различита света, јер сам ја глумица а он спортиста, решили смо да се споразумно разведемо. Када смо схватили да немамо заједничке теме што је у односу сматрам, јако важно, ми смо се растали. Сасвим споразумно и коректно. И то је цела истина, коректно.
Фото: Милутин Лабудовић/Архив Новости
- После краха брака била сам нешто паметнија, па сам неговала ту добру причу после развода а и то само због деце. Јер ја када чујем да жене остају у заједници, због, како кажу, деце, сматрам да је то само изговор и слабост. Да се разумемо, то је за децу само медвеђа услуга. Када сам се развела остала сам без било чега, јер сам дошла из иностранства где сам годинама била са њим. Имала сам храбрости и кренула од почетка јер ако нешто желите, морате кренути од нуле. Почеци су за јаке људе, а ја за себе могу да кажем да јесам. Нисам се двоумила, нисам размишљала да ли ћу имати новца исто као и до тада. Нисам дозволила да економски фактор уништи мој живот, занимали су ме виши циљеви, рекла је глумица и додала:
- Људи су тада још говорили: "Ма њој је лако, она има пара", а то није било тако. Кренула сам од нуле, отворила школу глуме. Комплетно школовање моје деце, сачекивање, екскурзије, путовања и све што иде уз то, ја сам преузела на себе. Родитељски састанци, вакцине, упознавање са друштвом, прављење палачинки, у свему сам учествовала и давала се. Озбиљно сам се предала тој улози. Када сам ишла по Србији да радим представе или да предајем глуму, они су свуда ишли са мном и били добри. Оно што не могу ни дан данас да прежалим, јесте губитак мојих родитеља који су били све време уз мене и имали слуха за сваки њихов тренутак, па и часове математике, спорта. Имала сам апсолутну подршку, али сам сматрала да је то добро само понекад и да је све примарно до мене. Била сам свесна да сама себи највише могу помоћи и увек сам имала проблема да тражим неком нешто.
Прочитајте још
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
