Богат опус култних филмова који обилује легендарним репликама, чије понављање у свакодневном говору увек измами осмех на лице, необичним причама и глумачким легендама маестрално је на платно урезао Душан Ковачевић.
Београд као непресушна инспирација
Док су многи уметници стварали универзалне или апстрактне приче, Ковачевић се увек враћао Београду - његовим људима, уличном говору, атмосфери и менталитету.
У свим делима Душан Ковачевић даје све аспекте свакодневног живота. Његови филмови: "Професионалац", "Ко то тамо пева", "Подземље", "Маратонци трче почасни круг", "Балкански шпијун" представљају Београд кроз хумор, трагику, апсурд и историју.
Фото: Н. Скендерија
Кроз сатиру и црни хумор, Ковачевић је деценијама коментарисао друштвена и политичка дешавања, често кроз ликове који долазе "из комшилука". Његова дела су истовремено забавна и дубоко промишљена и многи Београђани у њима препознају дух града и свакодневне дилеме обичних људи.
Глас разума и отпора дао је кроз ликове "малог човека" из народа критикујући корупцију, апсурд бирократије, друштвене неправде и политичку регресију. Ретко који писац или уметник је створио толико препознатљивих и култних ликова, реплика и сцена.
Аутор је неких од најпознатијих и највољенијих драма и комедија у савременој српској драматургији. Његове драме као што су "Балкански шпијун", "Сабирни центар", Рдован III", "Професионалац" и многе друге извођене су деценијама у београдским позориштима.
Биографија
Душан Ковачевић рођен је у Мрђеновцу код Шапца, 12. јула 1948. Гимназију је завршио у Новом Саду 1968. године. Академију за позориште, филм, радио и телевизију студирао је у Београду, a дипломирао је на одсеку Драматургије 1973. године. У ТВ Београду је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду.
Изабран је за дописног члана САНУ октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 5. новембра 2009. године. Са Вуком Бојовићем je у Бору отворио први зоолошки врт у источној Србији, четврти у Србији 23. новембра 2011. године
Отац је музичарке Лене Ковачевић. Живи и ради као професионални писац у Београду.
Београд као филмска позорница
Ковачевић је оснивач и дугогодишњи директор Звездара театра. Написао је дела која су постала културни симбол Београда јер приказују дух града, хумор његових становника, њихове дилеме, слабости и снове. Његове драме се непрестано играју деценијама, што је реткост у српској култури.
Заслужан је за стварање "филмског Београда" као посебног културног пејзажа који публика широм бивше Југославије препознаје и воли. Ковачевићеви филмови су класици, а ликови и дијалози су део опште културе.
Фото: Д. Миловановић
Његови сценарији и филмови често су смештени у Београд, а стил, дијалози и хумор ушли су у свакодневни говор. Ковачевићеве реплике се цитирају у кафанама, на улицама, медијима, обликујући савремени градски дух и језички идентитет Београда.
За разлику од многих уметника, Ковачевић је успео да прикаже и смешну и трагичну страну живота у Београду, на начин који је универзалан и дубоко емотиван. Његове комедије су заправо озбиљне поруке упаковане у смех.
Један од најпрепознатљивијих "културних амбасадора" Београда
Утицај Душана Ковачевића је огроман. Његове драме су превођене и извођене у многим земљама, чиме је допринео ширењу српске и београдске културне сцене на међународни ниво.
Душан Ковачевић је симбол савремене београдске културе. Његово стваралаштво је уткано у идентитет града у позоришту, филму, језику и духу времена. Он је не само хроничар Београда, већ и његов тихи, духовити и проницљиви коментатор.
Фото: Н. Скендерија
Београд је учинио препознатљив кроз уметност - дао му лице, глас и карактер који су утемељени у реалности, али и у духовитости, памети и топлини његових ликова.
Он је једна од кључних фигура српске културе у последњих 50 година, а Београду је дао препознатљив уметнички идентитет, нарочито у области позоришта и филма. Својим талентом преточио је душу Београда у уметност и створио Београд који остаје заувек забележен у нашој култури, језику и памћењу.
Фото: град Београд
