Ако је веровати шкотском историчару и филозофу Томасу Карлајлу, израз "четврти сталеж" за штампу први је употребио британски државник, мислилац и политички теоретичар Едмунд Берк, и то током парламентарне дебате 1787. године, на којој се расправљало о могућности да се седнице Дома комуна (доњег дома британског парламента) отворе за припаднике штампе.
Пошто су постојала три сталежа - свештенство, племство и обични људи - који су већ били заступљени у парламенту (у Дому лордову седели су духовни лордови и световни лордови, а Дому комуна народни посланици), присуство једне тако моћне институције као што је штампа, од које је зависила подршка јавног мнења, наметнуло је надимак "четврти сталеж", који је седнице посматрао са галерија.
- У стара времена људи су имали вратину. Данас имају штампу. То је свакако напредак. Али је и даље веома лоше, и погрешно, и деморалишуће. Неко је - да ли то беше Берк? - назвао журнализам четвртим сталежом. То је тада било без сумње тачно. Али у данашње време то је једини сталеж. Појео је остала три. Световни лордови не говоре ништа, духовни лордови немају шта да кажу, а у Дому комуна немају шта да кажу и то говоре. Нама доминира журнализам - цинично је крајем 19. века коментарисао Оскар Вајлд, велики ирски и британски писац и драматург.
Постоје они који тврде да је израз заправо настао током Француске револуције, али за то не постоје опипљиви докази. Ако је Берк заиста осмислио овај надимак за штампу на Острву, онда се то догодило у врло сличном временском оквиру када је и Наполеон након доласка на власт осмислио да је штампа заправо "пета сила".
У овом случају, била је то алузија на постојање четири европске велесиле његовог доба: Русију, Аустрију, Велику Британију и, наравно, саму Француску.
Прочитајте још
Када су се у другој половини 19. столећа ујединиле Немачка и Италија, те тако број европских сила порастао на шест, новинарство је постало "седма сила", а тај надимак се усталио и код нас, и опстао чак и након свих потреса који су рушили империје током Првог и Другог светског рата.
Успут смо му, наравно, заборавили и смисао и значење, који су се и сами изгубили јер данас на свету постоје три земље које завређују атрибут велесиле (САД, Русија, Кина), па тако сада већини људи није јасно због чега се каже "седма сила".
Негде у 19. веку, у Америци је настала нова варијанта израза "четврти сталеж".
Наиме, пошто они нису имали сталешку заоставштину, коју су елиминисали током своје револуције и рата за независност од Британије крајем 18. века, почели су да говоре о "четвртој грани власти" или скраћено "четвртој власти".
У питању је била алузија на то да је власт уставом подељена на извршну, законодавну и судску, те да постоји још једна грана - штампа.
Управо је то фраза која се данас у већем делу свету користи. Руси, Французи, Немци, Италијани, Шпанци: сви они користе овај склоп. Ми смо са "седмом силом" изгледа још једини у деветнаестом веку. Иако је већ двадесет први.
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО-
