Његова остварења, попут улога у филмовима "Валтер брани Сарајево", "Битка на Неретви", "Козара", и многим другима, урезана су у колективно памћење генерација.
Легендарни глумац преминуо је 22. маја 2016. године у 82. години живота, а сада је, први пут, о његовом животу проговорио и син Миљко Живојиновић, који је у емотивној исповести у емисији "Први ред" на телевизији К1, открио неке непознате детаље.
Фото: В. Данилов
- Бата је имао једног најстаријег брата који је живео само месец дана, звао се Мићко.Велико је питање да ли би се Бата уопште родио да је Мићко преживео. Након његове смрти, родила се најстарија сестра Нада, а затим Станка – дали су јој то име у нади да ће се зауставити низ женског потомства. Ми смо је цео живот звали Цале. Била је дивна жена, баш као и Нада. Обожавао сам их, биле су моје тетке. Цале је заправо заслужна за Батин надимак. Он се родио две године после ње, а она, тада мала девојчица, рекла је: 'Дошао је Бата', и тај надимак га је пратио до краја живота - започео је Миљко.
Посебно је емотивно говорио о очевом последњем почивалишту:
Прочитајте још
- Испунио сам му последњу жељу – да почива поред своје Луле. Нашао је мир крај своје највеће љубави. На надгробном споменику, са задње стране, налази се реченица која је обележила његов живот: 'Све што јесам, дугујем њој'. Мислим да лепше и краће није могло да се каже. То је тако типично за Бату – да са мало речи каже много.
Фото: З. Кнежевић
Он је открио и како је то било бити Батин и Лулин син:
- Било је лепо и узбудљиво. Две различите личности, али изузетно компатибилне. Бата је био Близанац, Лула Лавица. Обоје благи и весели, али мајка је знала да буде права ватра када су у питању биле наше обавезе. Бата је био као сенка ауторитета који нас је све наткривао својом личношћу. Чак и када није био физички присутан, захваљујући мајци, његов дух је био с нама. Она је створила култ оца у кући.
- Мајка је била лепотица, али и пуна шарма, енергије. Дивно је певала, играла, бавила се спортом, играла кошарку – права ватра. Приметили су је момци са Црвеног крста, а Бата је био београдски мангуп, у најлепшем смислу. Тренирао је бокс, био је снажан и поштован. Почели су да се забављају кад је имала 16 година. Њена сестра од тетке, Анкица, испричала ми је како се у породици појавио неки анонимни глумац – Бата, седам година старији, тек дипломирао. Није био богат, али су се одмах препознали. Њихова љубав планула је и никада нису били раздвојени. Батин успех је и њен – можда је она изабрала њега, а не он њу. Њена дисциплина, систем вредности и посвећеност помогли су му да постане то што јесте - наставио је син чувеног глумца у једном даху.
Од молера до глумца
- Није уписао Академију из првог пута. После средње школе радио је као полицајац, молер, столар, извршитељ у општини Врачар. Веома рано је закорачио у свет одраслих.
- Политика је била значајан део његовог живота, као и популарност у Кини. Снимао је "Битку на Неретви“ чак 18 месеци и за то време није долазио у Београд. Кад се коначно појавио, моја сестра Јелена му је отворила врата и рекла: 'Мама, дошао је чика Бата.' То га је страшно заболело. Схватио је да породица не сме да трпи због посла.
Фото: З. Кнежевић
Зашто није био на сахрани
Миљко Живојиновић се први пут дотакао и чињенице да није био на очевој сахрани.
- Нисам могао да будем на очевој сахрани због Интерполове потернице, иако сам био ослобођен и могао да дођем. Делови правосуђа поднели су кривичну пријаву, а решење о притвору се претворило у потерницу јер 'нису знали где сам'. А могли су да ме контактирају преко Амбасаде. То ми је најтеже – нисам могао да присуствујем сахрани. Можда Бата не би ни био сахрањен у Алеји великана да сам био ту, јер бисмо раније разјаснили да Лула буде сахрањена с њим. Три године касније, када је она преминула, упутио сам писмо саветници председника и за 48 сати добио одговор – могу да дођем. Све се то могло урадити још 2014. Можда би Бата тада живео дуже, можда би и мајка издржала дуже да нисам био у изгнанству.
Фото: В. Данилов
Поновни сусрет на путу ка Куби
- Отишао сам 2007. у Француску. Након операције срца, Бати се појавила гангрена. Сестра је успела да га одведе код врхунског доктора на Куби. Летели су преко Париза и успео сам да уђем у бесцаринску зону да га видим. Био је у колицима, слабог гласа. Рекао је да иде на два-три месеца. После 15 дана вратили су се. Доктор му је продужио живот. Видео сам га поново – био је на ногама, препородио се. Куба је остала као дивна успомена - рекао је Миљко на крају.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
