Хладнокрван, озбиљан и кад је најтеже најбољи - многи би тако описали Милоша Теодосића. 

Међутим, они који га добро познају знају да је сушта супротност свему томе, односно макар првом и другом епитету јер је у бити веома велики емотивац.

Прослављени кошаркаш завршио је каријеру као играч али се посветио вођењу омиљеног клуба са Малог Калемегдана, те сада са поносом и лепим успоменама говори о периоду који је провео на паркету.

Фото: Профимедиа

 

 

Оно што готово нико није знао да његови спортски почеци нису везани за кошарку, већ за фудбал. О томе је говорио пре неколико дана у једној емисији, осврнувши се на најранији период бављења спортом:

- Кад сам био мали, ја сам плакао нон стоп. Говорим о том периоду шест, седам, осам, девет година. Ја сам постао голман, сваки гол кад примим, ја сам плакао. Сваки баскет који изгубим ја сам плакао. Нон стоп кад сам губио, плакао сам.

И онда, једноставно у неком периоду сам престао. И одлучио, не одлучио ја сам, био сам клинац и даље, не желим да ти показујем више емоције јер ћеш ти то можда да искористиш - рекао је Теодосић.

Фото: МВ

 

 

На констатацију водитеља да му је шокантно да је баш он један од тих типова, који изнутра гори, прослављени кошаркаш се надовезао:

- Као и сада кад се игра дерби Звезда - Партизан, ти не можеш да спаваш три четири дана пред утакмицу. Било ко да је домаћин, није битно. Мислим, ја не могу. Верујем да има играча који ће да легну и можда спавају нормално. Зато и кажем, колико год ја то нећу да нико види, опет сам врло, врло такав - био је искрен Милош.

И заиста, ко би рекао да је један од најбољих наших кошаркаша заиста толики емотивац када су многи неретко коментарисали како има изразито оштар и хладан поглед. Изгледа да баш иза њега се крије велико срце и емоција, срчаност и љубав према спорту којим се бавио али и према свему осталом до чега му је стало.

(Хелло)

БОНУС ВИДЕО: